Rusija smatra da je vreme da se očisti kosmos

Čovečanstvo je uspelo da zagadi, ne samo Zemlju, već i kosmos. Prema rečima stručnjaka, kosmički otpad postaje ozbiljan problem za životnu sredinu. On preti kako planeti, tako i budućem razvoju šireg kosmosa. Svake godine, na stotine "zagađujućih" objekata - upotrebljeni delovi raketa, fragmenti satelita, padaju na Zemlju. Manje krhotine izgore u atmosferi, dok velike stižu i do zemljine površine. Situaciju pogoršava činjenica, da sudari krhotina stvaraju nove fragmente, koji se takođe međusobno sudaraju i umnožavaju.

Trenutno, u zemljinoj orbiti nalazi se oko 20.000 kosmičkih objakata, veličine veće od 10 cm. Njihova ukupna masa iznosi oko 5.000 tona. Od njih 1.100 su aktivni sateliti. Ostatak - otpad. Ali glavni deo "đubrišta" čine stotine hiljada objekata koji su suviše mali da bi se videli. Oni jure kosmosom brzinom od nekoliko hiljada milja na sat i predstavljaju stvarnu pretnju operativnim satelitima i MKS. Međunarodna svemirska stanica redovno mora da manevriše, kako bi izbegla opasne krhotine nekadašnjih kosmičkih letelica.

Korekcija orbite - to je danas najbolji način da se spreči sudar sa otpadom, ali ni to ne garantuje 100% bezbednost u kosmosu. Kako bi ispao iz stroja npr. satelit, dovoljno je da se sudari sa komadićem od samo 1 centimetra. Tako male krhotine ne mogu se detektovati bilo kojim od postojećih sistema. To znači da je jedini način da se reši problem - da se organizuje generalno čišćenje zemljine orbite. Univerzalna tehnologija koja će omogućiti da se to izvede - još uvek nije stvorena. Iako, postoji Međunarodni koordinacioni komitet za kosmički otpad (Inter-Agency Space Debris Coordination Committee) kojeg čini više od 10 domaćih i međunarodnih svemirskih agencija, koje se, kako pojedinačno, tako i zajednički bave razvojem takvih tehnologija. Zajednička istraživanja sprovede Rusija i SAD, Rusija i Japan, Japan i SAD, Evropska svemirska agencija.

Ove godine, Japan i Sjedinjene Države su se dogovorili o zajedničkom praćenju svemirskog otpada na orbiti Zemlje sa sedištem u opservatoriji u prefekturi Okajama. Do tada, ni jedna stanica za praćenje u istočnoj Aziji nije vršila monitoring svemirskog otpada. Ako govorimo o "doprinosu" zemalja u zagađivanju kosmosa, na Kinu otpada 40% tehnogenih objekata u zemljinoj orbiti, na SAD - 27,5%, Rusiju - 25,5%, a na sve ostale zemlje - 7%.

O svojoj nameri da stvori novi kosmički brod, namenjen za čišćenje geostacionarne orbite od ne-operativnih satelita i raketa, nedavno je saopštila Ruska svemirska agencija. Radni naziv buduće kosmičke metle je "Likvidator". Uređaj ima dve varijante rešenja problema: ili da preusmeri sakupljene krhotine u više orbite, gde nikome neće smetati, ili da ih vraćaju sa orbite i pretapaju na tzv. groblje kosmičkih brodova. To je rejon Pacifika, blizu Božićnog ostrva. Početak rada na projektovanju kosmičke metle, Roskosmos je planirao za 2018. godinu, saopštio je rukovodilac naučnog programa Vladimir Agapovю

Predložen je veliki broj inženjerskih rešenja: fizičko hvatanje predmeta i njihovo odvlačenje iz orbite korišćenjem posebnih "raketa" i sistema elektromagnetnih kablova. Postoje predlozi i o razmeštanju mreže za prikupljanje manjih otpadaka. Ali, to su još uvek samo projekti. Koliko brzo će se ovi projekti realizovati, zavisi od nekoliko faktora. Prvi je inženjerski: moraju biti napravljeni složeni sistemi. Drugi faktor je bezbednost - čistiti otpad jednim ili drugim načinom, potrebno je raditi tako da se ne povrede aktivni sateliti. I, na kraju – ne tako aktuelni, pravni faktor. Svaki element tehnogenog objekta u kosmosu pripada nekoj zemlji. To znači da je potrebna dozvola za uklanjanje...

Zato je međunarodna saradnja u rešavanju problema čišćenja kosmičkog otpada tako važno. Da li će ovo dovesti do stvaranja jedinstvenog koncepta reciklaže kosmičkog otpada – vreme će pokazati.