Ansambl iz Rusije peva srpske pesme u Srbiji

Teško je nabrojati gradove Srbije i Crne Gore, u kojima je u avgustu na poziv srpske književnice i društvenog delatnika Radmile Vojnović gostovao moskovski ansambl "Žive starine". Nastupi su bili upriličeni 100.-godišnjici početka Prvog Svetskog rata.

Ansambl "Žive starine" postoji od 1993. godine. O njegovom istorijatu i koncepciji priča učesnik tog kolektiva njegov privremeni rukovodilac Pavel Zotov.

- Naš ansambl je porodični. Moji roditelji, Vladimir i Jekaterina, završili su muzičku visoku školu "Gnesini" kao pijanista i dirigent. Zatim, oni su nastavili svoj profesionalni razvoj u ansamblu drevnoruske muzike "Sirin", čija specijalizacija je duhovna muzika. Zbog dolaska na svet dece oni su ga napustili i organizovali svoj sopstveni kolektiv.

Ansambl "Žive starine" postajao je sve brojniji, jer su se rađala nova deca. Ona su poprimila pevačke tradicije od malih nogu - sva deca su stekla muzičko obrazovanje. Kada se uzme u obzir da je stvaralački život mojih roditelja nastao u ansamblu "Sirin", gde se uglavnom izvodi duhovna muzika, a otac po završetku muzičke škole bio je hirotonisan za sveštenika, nije teško pogoditi našu usmernost. To su uglavnom duhovne pesme, počev od 16. veka i završavajući sa savremenim autorskim pesmama, kao i narodne i kozačke pesme.

Kolektiv "Žive starine" čuva tradicije mnogih slovenskih i pravoslavnih zemalja – Grčke, Bugarske, Srbije. Nije ni čudo, što su prilikom koncerata Zotovih interpretirane bile i srpske pesme. Da li su njihove pesme osvojile srbska srca?

- Mislim da su osvojile. To se videlo u očima, osećalo se u atmosferi, energiji. Osećalo se da je sve to u dušama ljudi. Naročito, kada smo izvodili dela svetitelja Nikolaja Srbskog. I to, mnogima je bilo drago što, kako su oni sami kazali, izvodimo ih praktično bez naglaska. Za nas je bilo neočekivano i drago, što su nas toliko oduševljeno primali, u pravom smislu reči, bratski.

Za učesnike kolektiva, koji izvodi duhovne pesme, Srbija je pre svega pravoslavna zemlja. Zato je važan za turneju bio obilazak svetinja.

- Posetili smo manastire Ljubostinja, Lelić, Ćelije. U manastiru Ćelije nas je vladika blagoslovio da učestvujemo u liturgiji u onom hramu, gde se nalaze mošti svetitelja Nikolaja Srbskog. Takva je liturgija bila i u crnogorskom manastiru Podmajne. Kod njih braća uglavnom pevaju na grčki način, što je inače vizantijska tradicija. Zato smo mi s našim moskovskim pevanjem doneli nešto novo. Mi smo mnogo toga razumeli od onoga, što su oni pevali. Prvo, liturgije se kod nas i kod njih održavaju na crkvenoslovenskom jeziku. Mnoge pesme smo znali. Dok smo se nalazili u manastiru Podmajne, došao je vladika Amfilohije, okupio se narod, te smo imali koncert ispred hrama. Za nas je bio poseban događaj poseta Cetinjskom manastiru, gde se nalazi desnica Jovana Krstitelja. Veoma smo zahvalni Radmili Vojnović, koja je organizovala ovu turneju.

Grigorij Spokolov,