Ako se ništa ne promeni, 2082. godine u Srbiji više neće biti đaka prvaka

I ove godine radosni trenutak polaska u školu je pomućen podatkom da se neprekidno smanjuje broj đaka u Srbiji usled katastrofalnih demografskih kretanja. Naime, školska godina je počela za 68.000 prvaka, što znači da se njihov broj za poslednju deceniju i po smanjivao u proseku za po 1.000 prvaka godišnje. Stoga, ako se sistemskim merama na nivou države ne zaustavi ovaj dugogodišnji trend, surova matematika nam kaže da će se za đake prvake u Srbiji već 2082. godine oglasiti poslednje školsko zvono, jer ih više neće biti.

Ma koliko da je teško poverovati u takav scenario, statistički podaci su neumoljivi i pokazuju da su stvari otišle toliko daleko, da je samo odlučnom akcijom moguće preokrenuti situaciju i izbeći tužan kraj. Naime, radi se o tome da samo osam opština u Srbiji imaju pozitivan prirodni priraštaj, a u celom ostatku zemlje stanovništvo se smanjuje dramatičnom brzinom, s obzirom da razlika između umrlih i rođenih iznosi čak 35.000 hiljada, što predstavlja gubitak jednog ozbiljnog grada svake godine. Zato i ne treba da čude novinski naslovi u lokalnim glasilima povodom početka nove školske godine, da je faktički svuda primetan osetan pad broja đaka prvaka, pa se u tom kontekstu pominju Kragujevac, Vršac, Bor, Kikinda, Valjevo, Subotica, Niš, Sombor, te mnogi drugi gradovi, kao i sam Beograd, a posebno je drastičan primer Pančeva, gde će broj prvaka u odnosu na prošlu godinu biti manji za čak 7 procenata. Naravno, to je sasvim logična posledica činjenice da stopa rađanja ni izbliza nije dovoljna čak ni za prostu reprodukciju stanovništva. A da pri tom nije reč ni o kakvim neutemeljenim pretpostavkama, svedoči zvanična izjava srbskog ministra Vulina, koji je doslovno izjavio ovo – „Srbija ima poražavajuće demografske brojke. Mi smo najstarija nacija u Evropi, a drugi smo u svetu posle Japana. Zastrašujuća statistika pokazuje da se u Srbiji obavi više pobačaja nego porođaja“, zaključio je ministar.

Pa ipak, u svemu tome možda najviše brine nedostatak vizije kako ostvariti demografski oporavak, iako postoje dobri primeri da su zemlje sa sličnim pokazateljima uspele da državnim merama preokrenu takav negativan trend. Konkretno, u Rusiji je istovremeno postignuto povećanje rađanja i smanjenje smrtnosti stanovništva, što je rezultiralo pozitivnim prirodnim priraštajem u 2013. godini, iako je i tamo situacija bila kritična čitave poslednje dve decenije. Ali kako se videlo, na kraju se ruska državna podrška rađanju trećeg deteta pokazala uspešnom, a ona se tokom niza godina sastojala u obilnoj finansijskoj pomoći roditeljskim parovima kroz program pod nazivom „majčinski kapital“. Međutim, sve dok se i u Srbiji ne objedine potrebna volja i neophodna sredstva za sličan program oporavka, broj stanovnika će i dalje konstantno da pada, isto kao i broj đaka prvaka, sve dok ne dođe 2082. godina kada bi školske klupe mogle ostati sasvim prazne. A ukoliko se nekome učini da u takvoj prognozi postoji trunka preteranog pesimizma, onda neka uzme kalkulator u ruke i rezultat će ponovo biti čista nula, ako se ne promeni statistički trend koji sada postoji. I zato radujmo se početku nove školske godine, zajedno sa prvačićima. Dok ih još imamo.

Ratko Paić,