EU se boji za svoje pozicije u Rusiji

Evropska unija nastavlja da sledi SAD i da pojačava pritisak na države koje ne ulaze u sastav ove organizacije, i to time što ih ubeđuje da bi trebalo da slede antiruske sankcije. U smislu mehanizma kojima se ostvarjuje pritisak koristi se ideja evrointegracija.

Ne bi trbalo da čudi što EU ubrzano forsira događaje, ipak- ne radi snižavanja napetosti u sopstvenim odnosima sa Moskvom, već stvarajući nove linije podela i „trgovačih frontova“. Ultimativni zahtevi da se priključe antiruskim sankcijama, bili su najpre upućeni državma onih država koje se spremaju za pristup EU. Bez davanja bilo kakvih garancija da će eventualne gubitke pokriti, EU zahteva da se zamrzne trgovačko- ekonomski savez sa Moskvom. Posebno negodovanje evropskih činovnika je izazvala procedura državnih subvencija za isporuke u Moskvu. Ovaj pritisak se potpuno uklapa u opštu politiku Brisela u odnosu na region istočne Evrope- rekao je za „Glas Rusije“ direktor ruskog Centra za probleme evropskih integracija Jurij Ševcov:

- EU je za istočnoevropske države neformalno opredelila posebni start koji predviđa da sve države ovog regiona, i regiona južne Evrope- u okvirma evrointegracija, zapravo predstavljaju samo izvor radne snage.

Razume se, teško bi bilo očekivati, da kažemo od Srba ili Moldavaca da se kategorički ogluše o očekivanja EU. Ipak, njihovi državni službenici su izjavili da su rešeni da i dalje razvijaju svoju saradnju sa Rusijom. „Evropa je tražila da se ne obezbeđuju subvencije, ali to nismo ni planirali. Za to nema potrebe“- podvukao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. On je podsetio da je stuapnje u EU za Srbiju strateški cilj, ali pri tom je Beograd „dužan da očuva dobre odnose sa Rusijom“.

Sličnu poziciju je zauzela i Republika Srbska. Premijerka RS Željka Cvijanović je poziv EU osenila kao licemeran: „Državama kandidatima, koje čak ni ne znaju da li će u narednih 20 godina postati punopravne članice, licemerno je postavljati uslove i predlagati da se uzdrže od bilo čega što može da poboljša njihovu ekonomsku situaciju“.

Ne čudi što i u redovima same EU jača opozicija samoubistvene antiruske politike Brisela. Mađarski premijer Viktor Orban je jedan od rešenih pristilica trgovačko-ekonomskih veza sa Moskvom. Istupajući ovih dana pred mađarskim diplomatama, izjavio je da će tražiti podršku u cilju poboljšavanja odnosa sa Rusijom. Tada je izjavio sledeće: „EU svakog dana dobija od Rusije odgovor. To je loše ne samo za Mađarsku, već i za čitavu EU. Moramo naći saveznike među članicama EU, koje su zainteresovane da oslabe uticaj tog negativnog procesa udaljavanja.“

Petar Iskenderov,