Žitelji Zakarpatja obratili se Mađarskoj da ih zaštiti od genocida

Anatolij Sava, član Svetskog  odbor   Potkarpatskih Rusina   ovako objašnjava poziciju  Rusina i Mađara u ovom konfliktu  u svom istupanju koje je preneo jedan od centralnih tv kanala mađarske televizije NITV.

„Zašto  su dužni da ginu Rusini i Mađari Zakarpatja? Za milijarde  Porošenka i Baloga? Treba zaustaviti ovu strašnu opasnost koja se nadvila nad Zakarpatjem. “

On je izjavio da  Kijev ima nameru da u zonu ATO  pošalje 80 hiljada vojnih  obveznika iz  Zakarpatske oblasti, i da je više od stotine  njegovih zemljaka već izginulo  na ratištima Donbasa.

Sava je u svom televizijskom braćanju na NITV  kanalu pozvao Mađarsku da zaštiti  narod Zakarpatja od mogućnosti genocida  od strane    oficijelnih ukrajinskih vlasti. Istovremeno je istakao da je Kijev obavezan da prizna rezultate refernduma  koji je u Zakrpatju sproveden 1991.  ili će region biti prinuđen da se odvoji od Ukrajine jednostranom odlukom.

Na karti Ukrajine još jedna „vruća tačka“

Može li  se na karti Ukrajine pojaviti još jedna „vruća tačka „  i šta se trenutno događa u Zakarpatju, o tome je na pitanja reporetr ruskog portala „Slobodna štampa„ (Svobodnaя pressa) odgovarao  Petru Gecko,  lider Rusionskog nacionalnog pokreta, premijer  neprizante Republike  Potkarpatska Rus.

„Najpre ću podsetiti o kakavom se upravo referndumu radi.  Dana 1.  decembra 1991.  istovremenoi sa ukrajinskim referndumom o nezavisnoti sprovedena su još dva refernduma u Zakarpatju.

Jedan je bio oblasnog karaktera koji je prošao sve procedure tadašnjeg zakonodavstva.  U počeku je bilo planirano da glavno pitanje na tom referndumu bude   izjašljavanje za autonomiju  Republike Potkarpatska Rus  u sasatvu Ukrajine. Ali je došao Kravčuk (Leonid Kravčuk, prvi predsednik nezavisne  Ukrajine) i formulisao pitanje koje je ustavri i postavljeno na referndumu.

Za Zakarpatje  kao „posebnu samouprvnu teritoriju u sastavu Ukrajine“ glasalo 80% stanovnika Zakarpatja

I upravo se skoro 80%  stanovnika na tom referndumu izjanilo  za  Zakarpatje kao „posebnu  samoupravnu teritoriju   u sastavu Ukrajine“.

Toga dana, 1.  decembra 1991.  održan je takođe i referndum o stvaranju kuturno-nacionalne autonomije  u Beregovskom rejonu  u kojemu je većina mađarskih opština.

Odmax posle  toga ukrajinske vlastu su rezultae ispoljavanja slobdone volje građana  počeli dovoditi u sumnju i aktivistima  nacionalnih pokreta su stavarani problemi, sasluašavani su, vršene su  istrage. 

-Šta se može desiti ukoliko Kijev i dalje bude  odbijao  da prizna  rezultate refernduma i je li moguće da se Zakarpatje zaista otcepi od Ukrajine? Bojite li se da i vi  ne bude proglašeni „separatistima na vlasti“, pitao je reporter Slobodne štampe

-Šta sve nisam pretrpeo od ovih vlasti, zato ih se i  ne  bojim.

I ukoliko Ukrajina ne bude htela da prizna taj referendum, mi ćemo ga u svakom slučaju realizovati.

Mi ne govrimo o izlasku iz sastava Ukrajine. Pitanje ne treba tako postavljati.  Mi ćemo  ostati u sastavu Urajine, ali Ukrajine federativne ili konfederativne.  Sada su sve vrijante otvorene. Čekamo  samo da Kijev „sazri“.
Problem će biti ukoliko počne rat, ukoliko se vojna dejstva rasplamsaju.

-Da li je tačno ono što javljaju neki mediji da  su navodno  k vama u region prebačeni neki vojni podrzedli radi usmeravanja nezadovonjstva stanovništva?

-U Ternopolju su zaista prebrojali hiljadu i po vojnika. Prema našim podacima to su borci brdsko-pešadiskog bataljona koji su sad dislocirani  u Mukačevu.

Ali tih hiljadu i po vojnika za nas ne predstalja neku ozbiljnu  opomenu.  Ako su u Kijevu mislili da ćemo se uplašiti, grdno su se prevarili.

Vlasti Ukrajine pokušavaju da u Zakarpatju formiraju  odrede „Desnog sektora“.

Osim toga, oni pokušavaju da formiarju dobrovoljačke odrede  na bazi „Desnog sketora“. Pa neka formiraju.  Oni rizikuju ako odluče s nama da ratuju. Bilo koje vojne akcije uvući će ih u velike probleme. Zato što smo mi ujedinjeni  s Mađarima, a Mađarska to ne bi trpela.

I uopšte, kao svoje strateške partnere  Zakarpatje vidi  Rusiju i Mađarsku .  Na Rusiju je sada ustalo kuso i repato okrvljujući je za sva  zla koja se dešavaju u Ukrajini.

Zato smo se obratili Mađrskoj.  To je evropska država, vrlo nezavisna, da tako kažemo. Osim toga istorijski se vrlo negativno odnosi prema banderovcima. Savremeni sledbenici  Bandere u Ukrajini to vrlo dobro znaju i zato će biti veoma oprezni pre nego preuzmu bilo kakave akcije protiv Zakarpatja.

-Poznato je da je u  Budimpešti u avgustu održan kongres rusinske i mađarske opštine Zakarpatja. Šta se na emu razmatralo?

-Tamo je pre svega obelodanjen mobilizacioni plan ukarjinskih vlasti za mobilizaciju 80 hiljada  vojnih obveznika od kojih je već 5 hiljada dobilo vojne pozive.

Pri tome  dižu upravo one koji su nezaštićeni, koji  se  ne mogu suprostaviti ili nađu neki način da   ne  budu mobilisani. Dižu ih pretežno noću i to u prvom redu čije zdravstvemo stanje nije najbolje.  Govore: “Pre nego se svetla upale.  Tu je naređenje.  Tu je plan.“

Ako se ne odzaoveš na prvi poziv, sledi sud i prisila. Razradili su ceo kompleks mera.  Ko izrazi nezadovoljstvo ili se usprotivi,  govoreći da to nije njihov rat, privodi ga u Službu bezbednosti i tamo zadržavaju,  a saslušavaju  čak i žene i starce.

Mnogi tamo propadaju.

Koordinaciono telo  rusinske  i mađarske opštine

Na Kongresu u Budimpešti formirali smo Koordinaciono telo rusinske i mađarske  opštine u Zakarpatju čiji je  sada glavni  zadatak da zaštiti ljude od poziva za tuđu vojnu službu.

Zato što ljude koje vode  u taj rat koriste kao najobičnije topovsko  meso u ime interesa oligarha i za račun Galicijanaca.

Nema nikakvih dokaza da se ovaj  rat vodi za otadžbinu, za rodnu grudu.

Svi ratuju za nečije interese.

To su postalo jasno  Mađarima.  Ali mi hoćemo da o tome zna  ceo svet.  Zato je na Kongresu i usvojeno  Obraćanje svetskoj javnosti u kojemu je   sadržana molba  upućena EU, OUN, SAD, Mađarskoj i Rusiji  da izvrše pritisak na ukrajinske vlasti da priznaju  rezltate refernduma iz 1991. , a takođe da se ne dozvoli realizacija politike genocida u odnosu na Rusine i Mađare koji žive na teritoriji Zakarpatja.

Zato što se reč „mobilizacija„ odnosi i primenjuje na Rusine i Mađare,  koji čine  90%  stanovništva Zakarpatja.

Jer odlazak u rat za tuđe interse i to još silom nije ništa drugo nego pravi, pravcati genocid.

Sumnja da će Kijev odustati od  unitarnosti

Zamenik direktora Centra  ukrajinistike i bekotusistije na Istorijskom faukltetu u  MGU  Bogdan Bezpaljko sumnja da  će Kijev odustatio od ukrajinske unitarnisti.

„Zakarpatska oblast, ili tačnije, Zakarpatska Rus, zaista je  problem za Kijev s tačke gledišta toga što je ona oduvek sobom  predstaljvljala  određenu varijantu rusinske  državnosti.

Zaista  je 1991.  tamo održan referndum     na kojemu se većina  građana   izjasnila za autonomiju  u sastavu  ukrajinske države.  Ali de fakto većina  Rusina želi da vidi  Zakarpatje upravo kao samostalno domaće ognjište.

Moram reći da Rusini kao i Mađari koji tamo žive  ne razumeju zbog čega  oni moraju da ginu u Donbasu i to za državu koja ih  odavno i sistematski  diskriminiše i ne priznaje  im pravao na nacionalno  samoopredeljenje. Podsećam da  ukrajinska država stalno ističe da su sami Ukrajinci  1991. g.  izvojevali nezavisnu Ukrajinu.  I to kao rezultat  ostvarivanja  viševekovne mašte i stremljenja  ukrajinskog naroda   za  samoopredeljenje i samostalni život, itd.

Ali, ja mislim da Zakarpatje upravo sada  ne  može   istaći   zahteve  za neke varijante samoopredeljenja.  Zato što  svi dobro vide šta  sada kijevske vlasti rade s Donjckom i Luganskom. I prirodno oni ne bi želeli da se  isto to dešava i sa  Užgorodm i Mukačevom. 

Ali s druge strane, oni mogu  stalno potencirati pitanje  o dobijanju veće  samostalnosti.  Oni se  takođe mogu  kontinuirano obraćati Evriopskoj uniji (E) i, priridno, onim zemljama   čije nacionlne  zajednice  kompaktno  žive u na teritoriji  Zakarpatja,pre  svega Mađarskoj. A tu su još i Slovačka i Češka u kojima Rusini žive kao naconalne manjine. 

Od Kijeva se traže preference za Zakarpatje  

Kijev mora uvažiti te okolnosti i uvesti neke prefernce Zakarpatju, pre svega da prestane mobilizacija na ovoj teriritoriji. Neophodno je  da budu vidljive bilo kakave preference  rusinskoj i mađarskoj nacionalnoj zajednici. Ali na federalnom planu po mom mišljenju predstoji neizbežno uspostavljanje   realne političke autonomije  Zakarpatja u okviru ukrajinskog ustava, na što Kijev neće nikad pristati, kao što ne priznaje  ni rezultate refernduma iz 1991. g.

Ukolio Kijev  priznaje referndum iz 1991.  kao izraženu volju građana  u određenom   legalnom političkom aktu, postavlja se pitanje:  zbog čega  ne bi priznao  isto takav referendum o nezavisnosti   koji je održan 11.  maja 2014.  g.  na teritoriji Donjecka i Luganska.

Zašto je Kijev ta dva refernduma nazvao terortostičkim  i protiv naroda koji se na njima izjasnio za nezavosnsot, vodi rat, pita se  Petru Gecko, lider Rusinskog nacionalnog pokreta, premijer nepriznate  Republike Potkarpatska Rus, a prenose ruski portali Ukrajina ru.  „sv.pressa/ru/.

 

Branko Rakočević