Srbski vatrogasci: Vršeći naredbu Kneza Miloša u Sankt-Peterburgu

Završena je poseta delegacije sprskih vatrogasaca Sankt-Peterburgu. Ona se odvijala u okviru saradnje Rusije i Srbije u razvoju Rusko-srbskog humanitarnog centra u Nišu. Sa srbskim vatrogascima u severnoj prestonici je boravio i prvi zamenik rukovodioca Centra Anatolij Baškirev, sa kojim je razgovarao naš novinar

Smatram da su srbski vatrogasci doputovali na vreme. Kada se 1834. godine u naredbi Kneza Miloša pojavio prvi zakon koji se tiče gašenja požara, u njemu je bilo rečeno da stanovništvo mora da se snabde potrebnim  opremom. Ko ne posluša ima da plati kaznu – ili čak je mogao da zaradi batinjanje.

Prošlo je skoro 200 godina, i na velikoj konferenciji za štampu u martu ove godine rukovodstvo sindikata vatrogasaca u Srbiji žalilo se između ostalog na zastarelu tehniku i na odsustvo odgovarajućeg trening-centra.

Može li se računati da će dolazak spasilaca u Rusiju pomoći da se nekako popravi situacija?

- U Sankt-Peterburg su stigli činovnici iz srbskog MUP-a, rukovodilac beogradske spasilačke službe i vatrogasne zaštite. Oni su posetili metodički seminar u pravcima od obostranog interesa, na primer – zaštita od dima i gasova (vatrogasna služba organizovana za gašenje požara u sredini nepovoljonoj za disanje). Ova predavanja treba da daju određeni impuls, tako da naredne godine računamo na intenzivniju saradnju. Srbski gosti su se takođe upoznali sa radom specijalizovane vatrogasne brigade, posmatrali takmičenja službi zaštite od dima i gasova Sankt-Peterburga. Naše iskustvo vrlo je zanimljivo za Srbe i koristiti će se prilikom formiranja novih spasilačkih struktura u njihovoj zemlji, a Humanitarni centar u Nišu spreman je da učestvuje u tom procesu.

Dolazak u Sankt-Peterburg samo je deo velikog programa Rusije i Srbije u humanitarnom pravcu. Ispričajte o drugim pravcima.

- To je učešće u likvidaciji posledica poplave, pružanje tehničke, metodološke i „ljudske“ podrške u gašenju šumskih požara. Pored toga, treba pomenuti razminiravanje teritorije Srbije koje se odvijalo u letnjem periodu. Nedavno je odred završio rad, sada određujemo površine na kojima će raditi mineri naredne godine.

Kada se u maju ove godine u Srbiji desila strašna poplava, zamenik ruskog ministra za vanredne situacije Eduard Čižikov istakao je da su ruski spasioci stigli pre svih zahvaljujući Srbsko-ruskom humanitarnom centru. Šta se sada čini kako bi Centar radio još efikasnije?

- Treba poboljšati materijalno-tehničku bazu i proširiti obuhvat. Mi pregovaramo sa kolegama iz Crne Gore, BiH, niza drugih balkanskih zemalja. Tamo su male razdaljine. I ako budemo reagovali na vanredne sitaucije iz Rusije, to je jedno vreme, a neposredno sa Balkana drugo: bukvalno za dva sata može da se bude na mestu i operativo pruži pomoć. Tako da pre svega treba razvijati vazduhoplovnu komponentu, metode prebacivanja ličnog sastava i tereta. Računamo da će srpske kolege iz humanitarnog centra operativno raditi na postavljenim zadacima. Na poslednjim pregovorima sa šefom sektora za vanredne sitaucije MUP-a Srbije Predragom Marićem govorili smo o tome da će od naredne godine srbska komponenta Centra ojačati.

Kako ocenjujete nivo pripreme srbskih kolega?

- To su visokoprofesionalni ljudi koji vrlo kvalitetno rade na onoj tehnici koju imaju. Treba razvijati službu zaštite od dima i gasova, specijalne odrede. Sa sektorom kojim rukovodi gospodin Marić nastavljamo da razrađujemo program akcija u slučaju vanrednih situacija u preduzećima energetskog kompleksa, na primer u rafineriji kod Beograda. Ovde može da koristi rusko iskustvo.

Za mnoge u Srbiji ruski spasioci koji su radili u Obrenovcu postali su, može se reći, heroji. Jednom u intervjuu na TV Hepi jedan od pripadnika Ministarstva za vanredne situacije rekao je da je takvo priznanje od strane Srba vrlo dirljivo, zato što „jedan hleb jedemo i jednom se bogu molimo“...

- Oni su isti takvi ljudi. Svakome je verovatno važno kako ga dočekuju na poslu i ispraćaju. O nama su mnogo pozitivnog pisali lokalni mediji i ispratili su nas dostojno. Mada postoji mišljenje u samoj zemlji da srbska delegacija koja je došla na aerodrom da se oprosti od spasilaca mogla je da bude i uglednija. Ali mi ne radimo za slavu. Najvažnije je što je pošlo za rukom da se spase preko 2000 ljudi. Time se ponosimo.

Timur Blohin,