Minski memorandum kao prvi korak na putu od hiljadu milja

Krajem prošle nedelje Kijev, LNR i DNR su se dogovorili o formiranju bezbednosne zone kako bi u praksi potvrdili sporazum o prekidu vatre od 5. septembra. Učesnici pregovora izražavaju suzdržani optimizam, a eksperti upozoravaju da će put ka miru biti dug i trnovit.

U noći između petka i subote minska kontakt-grupa za Ukrajinu je usvojila Memorandum o realizaciji režima prekida vatre. Dokument se sastoji od devet tačaka. Prva glasi da prekid vatre treba da se smatra opštim. Drugim rečima, ovo pravilo se tiče oružanih snaga Ukrajine, koje su nastavile da gađaju Donbas, uprkos primirju objavljenom početkom septembra. U ostalih osam tačaka memoranduma je rečeno o fiksaciji granica uspostavljenih do 19. septembra, o povlačenju od tih granica cevne i raketne artiljerije, o konkretnim naseljima gde je za obe strane zabranjeno razmeštanje teškog naoružanja, konačno o zabrani letova iznad demilitarizovane zone. Lideri Novorosiji gaje velike nade u realizaciju sporazuma. Govori predsednik LNR Igor Plotnicki.

- Bila je stavljena, nadam se, tačka. Kao što znate, 5. septembra smo se dogovorili o prekidu vatre. Od tada dogovor je nekoliko puta prekršen. Posle potpisivanja Momoranduma započeće povlačenje teškog naoružanja. To je šansa za stanovnike Jugoistoka da obnove normalan život.

Dodatna neodređenost nastaje zbog nejasne reakcije ukrajinskih vlasti na minski memorandum. Za sada Kijev nikako nije reagovao na mirovne inicijative. Tamo sada prežvakavaju detalje „tgrijumfalne“ posete Poročenka SAD, gde su nade ukrajinske „partije rata“ u pobedu našle podršku u američkom političkom establišmentu. Ovde treba imati u vidu da mirovni plan predsednika Porošenka ne pretpostavlja pomirenje strana, već je zasnovan na bespogovornoj kapitulaciji ustanika. Minski memorandum minira ove planove.

Očigledno zato je predsednik Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Ukrajine Andrej Lisenko već izjavio da pošto je prva tačka memoranduma neostvariva, onda i o drugima za sada ne razgovaramo. Ukrajinske trupe, kako on kaže, nastavljaju pregrupisavanje u skladu sa tekućim taktičkim i strateškim planovima. Tako da su eksperti prilično skeptični u svojim ocenama. Govori šef katedre za državno-konfesionalne odnose Ruske akademije privrede i državne službe pri Predsedniku RF Vladimir Štolj.

- Svaka od strana u ratu ima određene, između ostalog političke, ekonomske i vojne ciljeve. U datom trenutku ciljevi ni jedne od strana ukrajinskog konflikta nisu dostignuti. Kijev nije postigao ispunjenje onih zadataka koje je postavio sebi pred početak operacije. LNR i DNR takođe nisu postigle svoje. Pored toga, u Kijevu su snažna militaristička raspoloženja, mada tema nastavka rata je bolna za ukrajinski narod. Uz to Zapad do sada ne može da odgovori na niz pitanja koja pred njim stoje. Intervencija drugih zemalja ni do čega dobrog ovde neće dovesti. Smatram da su mnogi zainteresovani za eskalaciju konflikta. Obe strane treba da naprave kolosalne napore kako bi zaustavile borbe. I već zatim da se bave regulisanjem političkih pitanja, između ostalog modela odnosa Novorosije sa kijevskim režimom.

Postoji nada da će Memorandum biti realizovan. Mada teško da će se to desiti istovremeno sa svim njegovim tačkama. Mir neće odjednom stići na Jugoistok Ukrajine. Situacija je još daleka od regulisanja, ali strane se kreću u ispravnom pravcu. Bez pregovora složeni problem Jugoistoka Ukrajine ne može da se reši. Najvažnije je ne računati na momentalne uspehe.

Sergej Duz,


Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut