Ekonomska pozadina svetskih ratova

Na međunarodnoj naučnoj konferenciji "Veliki rat i početak novog mira: aktuelni dnevni red savremenosti" održanoj u Beogradu, bili su razmoteni različiti aspekti Prvog svetskog rata. Između ostalog, bivši premijer Savezne Republike Jugoslavije Momir Bulatović istakao je u svom referatu ekonomsku pozadinu svih vojnih dejstava.

Svima je poznato da se u SAD sada nalaze poluge finansijskog pritiska na sve zemlje sveta. I takvu mogućnost, kako tvrdi Momir Bulatović, one su dobile upravo zahvaljujući događajima od pre sto godina. Ekonomsku pozadinu, po njegovom ubeđenju, imaju svi svetski ratovi bez izuzetka.

- Činjenica da je svaki novi rat u istoriji čovečanstva sve manje smislen i nikada doveden do kraja. U svom referatu na ovoj konferenciji sam podsetio na 1913. godinu kada se stvorio sistem Američkih federalnih rezervi i preuzeo krupni japital upravljanja jednom slobodnom i demokratskom zemljom. Znate, Američki industrijalac Ford je sarađivao sa Hitlerom, ekonomski ga je pomagao. Smatrali su u to doba, u međuratnome periodu, da je Hitler dobra varijanta koja može da obuzda ratnike. Krupni kapital ima svoju logiku. Ona je suprotna demokratiji i miru. I kadgod vi pustite kapital da nekažnjeno kruži planetom, da može da pljačka gdegod, vi dobijete rat na kraju. Ja sam bio u državnom rukovodstvu Jugoslavije koja se raspadala. I mi nismo želeli rat. Ali jednostavno vas uvuče. Ja sam sedeo u Beloj Kući. I meni su tamo fino rekli da to što će se desiti na Kosovu nema veza sa Srbima i Albancima. Centralni problem je bio da se održi funkcija NATO-a u Evropi. 1996. godine oni su meni rekli da će na Kosovu da izbije rat. I čak ne možete i da se ljutite na njih jer su velika sila. Ali ako nemaju ograničenje koje se zove međunarodno pravo onda će izazvati reakcije neke druge sile. I mi danas imamo ovde prvo globalni ekonomski sukob gde su akteri Kina, Rusija, EU i Amerika. Ta četiri aktera se igraju. Sada je EU položila oružje, ona neće u tome da učestvuje. Kina, pametna i mudra, ne žele da bude u prvim redovima. Ali Rusija sa punim pravom brani svoje interese i igra sa punom snagom. Taj sukob mene brine ali neće biti na korist Americi.

Između ostalog, o Evropi. Sada se u Srbiji sve češće govori o stupanju u EU. Ipak evropski činovnici vrše na Srbiju pritisak, zahtevaju da odustane od Kosova i Metohije, što sami Srbi ne žele. A da li postoji korist od evroatlantske integracije?

- Znate, ja sam dugo godina bio evrofan. Ja sam osam godina potrošio verujući da treba da usmerimo naš razvoj preme vrednostima EU. I to je civilizacijski bio dobar čin. Šest godina sam radio na implementaciji pretpristupnih projekata, prevodio neke knjige, tekstove, verovao u evropski projekat. Tada, u to doba, evropski projekat je imao smisla. Ali 2008. godina i kriza je potpuno sve poremetila. Ja sam bio specijalizovan za korištenje evropskih pretpristupnih fondova ne na onaj način koji kontroliše Vlada nego na onaj način koji traži partnerstvo iz raznih delova, pa pravite projekte koji su profitabilni, pa prolaze kontrolu, i tako dalje. Međutim, posle 2008. godine to je ukinuto. Više nema ništa.

U tom smislu, po rečima Momira Bulatovića, podrška Rusije je vrlo važna. 

- Ono što znam za sigurno to je da narod ovde apsolutno očekuje da Rusija pomaže, i Rusija pomaže. Sve što se danas proizvodi u Srbiji i što se prodaje u Srbiji sve ide za Rusiju. Ne možete vi očekivati da će neka šljiva ili breskva koja je izuzetnog kvaliteta, ispunjava sve evropske standarde, dođe na to tržište i gde drugo da ode nego u Rusiju. Ja volim Srbiju, krstarim po njoj, imam mnogo svojih prijatelja i znam da svi proizvode i izvoze u Rusiju. Tako da Rusija pomaže u izvesnom smislu fizičko održavanje. 

Dobrim korakom Rusije u pružanju pomoći Srbiji Momir Bulatović smatra i samu konferenciju koju je organizovao Fond Andreja Prvozvanog.

- Unazad deset godina ja učestvujem na ovakvim konferencijama. One su na početku izgledale kao neka maltene ilegalna okupljanja. Pre deset godina nismo mogli naći nikoga koji bi otvoreno i javno rekao da smatra da je Rusija snažan i značajan faktor i treba da se oslonimo na nju. Niko nije smeo da govori o istoriji na onaj način kako može da se slobodno interpretira. Tako da smatram da je ovo dobar početak. Ono što Rusija počinje sada da radi to je takozvana meka moć. I ovo je prvi ozbiljan korak meke moći. Ja očekujem uskoro da bude još ozbiljniji korak i da će se ozbiljniji ljudi u to uključiti.

Grigorij Sokolov,