Podržimo komandanta Ratka Mladića!

Komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić je uhapšen od strane tadašnjih vlasti u Srbiji. Za njim je bila organizovana prava «hajka» kako od strane NATO snaga, tako i od strane domaćih službi sa obe strane Drine. Njegovo hapšenje je bila udarna svetska vest na svim medijima sa raznim epitetima koji su mu se pridavali. Bilo kakva podrška Komandantu za vreme dok se je skrivao od haških operativaca potpomognutim operativcima sa obe strane Drine je bila uskraćena, ne samo, logično «pomaganju haških begunaca» jer se za to krivično odgovara, nego je bila uskraćena i podrška na državnom nivou, kao i medijski (štampani, televizija), tako i svaka druga, osim par Udruženja i pojedinaca, a koji su neretko privođeni na ispitivanja. A o raznoraznim pritiscima na porodicu Mladića, kao i druge porodice «haških optuženika i begunaca»  je već druga priča za sebe.

Danas, posle stišavanja «bure» oko Komandanta izgleda da više «nikom nije stalo» do Komandanta. Prvo bi se svi trebali setiti i zapitati: «Zašto danas postoji «Republika Srbska» kao međunarodno priznata?», «Zašto srbsko stanovništvo danas ima Republiku zapadno od Drine?», «Zašto danas živim u Republici Srbskoj?». Prvenstvena zasluga za to ide komandantu Mladiću i njegovim hrabrim borcima koji su uspeli da je sačuvaju.

Danas iz ove perspektive ispada da je Komandant bio u ratu, onako, privatno, čisto zbog sebe. I to je «samo njegova stvar» što je on tamo, i što mora da vodi još jednu bitku, ali samo «vezanih ruku» i to bitku «samo njegovu», jer «ostale» nije briga za njega.

U podršku Ratka Mladića nije istupila, bar javno, nikada, nijedna državna institucija Srbije ili Republike Srpske ili neki predsednik iz Republike Srpske ili Srbije ili predsednik Vlade iz obe Republike. Ruku na srce, osim predsednika Slobodana Miloševića, jer on nikada ne bi ni predao nijednog srbskog vojnika Haškom tribunalu, a ostali su, naravno redom, sa obe strane Drine, kao na «traci» isporučivali najviše državno i vojno rukovodstvo Republike Srpske i Srbije. Da li postoji ijedna država na svetu koja je to uradila i šta su dobile obe Republike njihovim isporučivanjem? Čak postoje bizarni slučajevi da tim Komandantove odbrane ne može da dobije dokumentaciju koja se nalazi u državnim arhivama!? Nailazi se na razne opstrukcije.

Suprotno ovakvom slučaju mogli bi se ugledati na Republiku Hrvatsku po tom pitanju. Svi njihovi generali koji su bili u Hagu imali su javnu, neprestanu i neumoljivu, čak i ličnu podršku kako od svih premijera, tako i od svih predsednika Hrvatske. O medijima nije potrebno govoriti. Čak su to javno radili i kada su bivali osuđeni. Ta državna podrška u Hrvatskoj nije nikada prestala. Pošte Hrvatske su čak uradile to, da uopšte nisu naplaćivale uslugu poštarine, bilo kome, ko je pisao hrvatskim generalima i ostalim optuženim hrvatskim državljanima u Hagu.

U Rusiji je čak osnovan Komitet za odbranu srbskog generala Ratka Mladića na čijem čelu je posalnik Državne dume Rusije i predsednik Komiteta Pavel Dorohin i ugledni istoričar balkanolog Jelena Guskova, koja je i senator u Senatu Republike Srpske.

Zašto je takav strah, nehtenje, inertnost, neželja uopšte u društvu da se iskaže zahvalnost, poštovanje prema čoveku koji je najzaslužniji od svih za opstanak srbskog naroda zapadno od Drine? Naročito kod medija levo i desno od Drine. Naravno da to nije u stvarnosti tako među stanovništvom jer Komandanta podržava moglo bi se reći 100% Srba u Republici Srbskoj i nadpolovična većina u Srbiji, ali po dosadašnjem toku događaja ispada tako. Da li su nam međunarodna zajednica, ili EU ili NATO vezali ruke možda? Da li nam je osećaj patriotizma i brige nestao? Ko nam je ugasio ponos ili vezao ruke?

Ako bar ništa, svako može pisati komandantu Mladiću i da mu pruži iskrenu podršku u njegovoj «poslednjoj bici», te eto prilike da se «iskupite». Podržimo komandanta Mladića kao što je on čuvao sve nas! Njemu se može pisati na adresu tribunala: