Grčka i Nemačka u nesložnoj porodici evropskih naroda

•    Grčka se u Evropskoj uniji (EU)  oseća kao Pepeljuga
•    Članice EU se ne osećaju ni kao rođakinje,  a kamoli ukućanke  iz iste  porodice
•    Grci najpre potraživali od Nemačke  28 miliona evra za žrtve nacističkog pokolja  u Disdotu za vreme Drugog svteskog rata: ukupno 281 stradalih i to  117 žena,  111 muškaraca i 53 deteta ukupno
•    Pretnja nacionalizacijom Geteovog i Nemačkog arheološkog instituta i Nemačke škole u Atini ukoliko ne bude primljena u evro zonu
•    Zahtev da joj Nemačka isplati 11 milijardi evra na ime dugovanja kredita od 476 miliona rajhsmaraka  datog Hitlerovovom režimu
•    Konačna potraživanja Grčke od Nemačke: 322 milijarde evra na ime ratnih reparacija

Svaki član neke porodice ima svoju ulogu,  a najteža se dodeljuje najsnažnijem.  

Nisu  slučajno    viševekovni razgovori  o „porodici naroda“  vođeni baš u Rusiji  u kojoj  je Centar uvek držao oko sebe    pokrajine imperije.   „Kada   narodi  na  svađe   zaboravivši,  // u veliku porodicu se sjediniše/“ (A.  S, Puškin). 

Istovremeno, u evropskim imperijama  strategija  je  bila sasvim drugačija-kolonije su držale Centar. 

Na kakvim principima se okuplja nova evropska porodica

Time je interesantnije sagledati na kakvim principima   se  okuplja nova    evropska  porodica. 

Prvobitno je  smatrano da  se o  novim članovima  treba brinuti kao o novorđenoj deci: nahraniti,  napojiti,  obrazovati  i pomoći da odrastu.  Što je pogodovalo entuzijazmu  kojim je bio praćen ulazak  novajlija u novu porodicu. 

Grčka poput Pepeljuge

Oni pak koji nisu uspeli da se prilagode i snađu u novoj porodici,   kao što  je  to bio slučaj sa Grcima,  osećali su  iznevreni i čak izrabljivani  poput Pepeljuge. 

U jedinstvenoj porodici najviše su se brinuli o kome kome je ta briga i pomoć bila najpotrebnija.  Ma kolike mogle biti razlike između Bavaraca, Švaba  i Saksonaca,  svi se oni  osećaju  pre svega kao Nemci,  i kadgod je  jugu zeme industrijski slabije razvijenom   bila potrebna  podrška i značajnija finansijska  pomoć,  severno-zaapdne pokrajine  su uvek pomagale,  zato što je to jdna zemlja i vazda u  njoj celoj treba da bude dobro. 

Članice EU  se ne osećaju ni kao rođakinje,  a kamo li ukućanke iz iste  prodice

Međutim,  daleko od toga da se članice  Evropsle unije (EU)  osećaju pripdanicama iste porodice, ukućanke,  pa čak  da su u bilo kakvim  rođačkim odnosima.  A tamo gde nema ljubavi,  započinju finansisjke raspre.  

Tako se može i razumeti zahtev kojima se nedavno Grčka obratila vlastima Nemačke  za isplatu ratnih reparacija iz Drugog svetskog rata. 

Grci traže najpre 28 miliona   evra  za žrtve krvoprolića u Disdotu u vreme Drugog svetskog rata

Grčki sud je procenio da vlasti Nemačke treba   isplate  28 miliona evra potomcima   žrtava krvoprolića u Disdotu kad su nacističke okupacione vlasti  ivršile pokolj nad 281  Grka   među kojima je bilo 117 žena,  111 muškaraca i 53 deteta. 

U slučaju  nemačka vlada odbije da ispalti tu sumu,  Grčka ostavlja sebi pravo da u toj vrednosti izvrši plenidbu nemačke imovine  na svojoj teritoriji. 

Pretnja da će nacionalizovati  Geteov  i Nemački arheološki institut i Nemačku školu u Atini ako ne uđe u evro zonu
 
Odluka o nacionalizaciji Geteovog isntituta doneta još 2000 godine

Još 2000.   godine vlada Grčke je odlučila da  nacionalizuje Geteov institut i Nemačku školu u Atini,  kao i Nemački arheološki institut,  a od te odluke će odustati jedino u slučaju da Nemačka  pristane da primi Grčku u evro zonu.  

Tada je još uvek  za tu zonu Grčka bila zainteresovana. 

Zahtev da joj Nemačka isplati još  11 milijardi evra ratne repaarcije

Sledeća tačka grčkh potraživanja od nemačkih vlasti odnosi se  na dugovanja po osnovu dborovoljno-prinudnog  kredita   koji je okupirana  Grčka    dala Hitlerovom režimu   za finansiranje  ratnog pohoda generala  Romela u Severnu Afriku. 

Taj kredit je tada iznosio 476 miliona  rajhsmaraka i nikad nije vraćen,  a  sadašnja njegova vrednost je ekvivalentna iznosu od  11 milijardi evra. 

Ali to nije sve.   Grčka potražuje od Nemačke da joj vrati 8.  500 predeta  antičkiih  predmeta. 

Ukupan iznops reparacija: 322 milijarde evra 

Ipak  su sve u svemu,  to možda samo sitnice. 

Pun iznos  reoparacija izračunat je još pre dve godone i dosada je držan u potpunoj tajnosti.  Nedavno je obelodanjen u grčkim novinama „To Vima”. 

Izgleda da je  došlo vreme.  Sumarni iznos  reparacija je prema tom planu: 332 milijarde evra.  

Što se Nemaca tiče,  oni se drže gordo.  Poručuju: „Mi smo to poglavlje odavno zatvorili“.  

Eto, takvi su porodični odnosi  u EU. 

Branko Rakočević