EU mora da shvati da Balkan ne može bez ruskog gasa

Jedini realan izvor snabdevanja regiona gasom je ruski gas koji će stići iz Turske, smatra stručnjak za energetiku Jelica Putniković.

Jelica Putniković za Sputnjik upozorava da će posle 2019. kada prestane tranzit ruskog gasa preko Ukrajine balkanske zemlje biti među najugroženijima.

„Svakako je dobro što je izgradnja Turskog toka krenula na političkom nivou jer kada su počeli pregovori oko Južnog toka Gasprom je pravio aranžmane uz pomoć ruske države i to se očigledno nije dopalo ni Briselu ni Amerikancima koji su lobirali protiv toga da se izgradi Južni tok“, kaže Putnikovićeva povodom sastanka ministara pet zemalja regiona koji je juče održan u Budimpešti.

Na sastanku ministara Mađarske, Srbije, Grčke, Turske i Makedonije, na kojem su učestvovali i šef srpske diplomatije Ivica Dačić i ministar energetike Aleksandar Antić, zaključeno je da su zemlje regiona zainteresovane da zajedno rade da bi obezbedile sigurnije i bolje snabdevanje energentima, posebno gasom.

„Pošto su ovih pet zemalja i naši susedi najugroženiji kada prestane tranzit gasa preko Ukrajine jer su se zapadna i severna Evropa obezbedile — imaju i druge alternativne pravce snabdevanja a imaju i Severni tok kojim u Nemačku stiže ruski gas — mi smo najugroženiji posle 2019. godine. Mislim da je dobro što sastancima kao što je bio ovaj u Budimpešti prisustvuju predstavnici Evropske komisije jer EU mora da shvati da zemlje Balkana moraju biti obezbeđene jeftinim i sigurnim dovozom gasa iz bilo kog izvora, a sad je jedini realan izvor ruski gas koji će stići do Turske“, ističe Jelica Putniković.

Na pitanje koje su realne varijante za finansiranje izgradnje gasne infrastrukture kroz Srbiju Putnikovićeva objašnjava:

„Što se tiče Srbije, koja zaista ni u kom momentu nije kriva zato što nema gradnje Južnog toka, i pored toga što je bilo pritisaka da se i Srbija izjasni protiv Južnog toka kao što su uradili Bugari, mi smo imali dogovor sa Gaspromom da nam oni daju jednu vrstu kredita, a da posle toga bude projektno finansiranje i da se kredit otplaćuje od tranzitnih taksi“, objašnjava ona.

„Nadam se da ćemo sada u ovim pregovorima, jer sumnjam da bilo ko od ovih zemalja sem eventualno Mađarske može da obezbedi neku bankarsku garanciju i dobije kredit, dobiti pomoć ne samo u tome da se taj gasovod koji bi se gradio isprojektuje tako da ide iz Makedonije, kroz Srbiju do Mađarske, nego da se dobije i finansijska pomoć tj. da se dobiju povoljni krediti“, kaže analitičarka.

Putnikovićeva naglašava da ne vidi smetnju da to opet bude određena finansijska podrška Rusije koja sigurno preko svojih banaka može da nam pomogne jer, kako dodaje, najveći interes Moskve je da se Turski tok ne zaustavi na tursko-grčkoj granici nego da produži ka potrošačima u Evropi.