Da Alija nije povukao svoj potpis rata ne bi ni bilo

Da Alija Izetbegović nije naknadno povukao svoj potpis na mirovni dokument koji su u martu 1992. potpisale sve tri zavađene strane, rata u Bosni i Hercegovini možda ne bi ni bilo. Bila bi izbegnuta tragedija i razaranja i nebrojeni životi bili bi sačuvani. Na suđenju Ratku Mladiću u Hagu, bivši evropski mirovni posrednik u BiH, Portugalac Žoze Kutiljero ponovo je ove nedelje podsetio na predratno proleće 1992. godine kada je lider bosanskih muslimana Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim pod uticajem Vorena Zimermana, tada američkog ambasadora u Jugoslaviji, povukao svoj potpis ispod principa preuređenja BiH kako su bili predloženi planom lorda Karingtona.

Po jedinom mirovnom planu za BiH, o kome je sa sve tri strane u ime Evropske zajednice i lorda Karingtona pregovarao portugalski diplomata Žoze Kutiljero, Bosna i Hercegovina trebalo je da postane decentralizovana, konfederalna država i podeljena na kantone po nacionalnoj osnovi. Ti kantoni bi se formirali na principu većinske etničke pripadnosti u opštinama, a Bosna i Hercegovina bi ličila na leopardovu šaru. Principi unutrašnje podele Bosne i Hercegovine na tri etničke zajednice dogovoreni su na konferenciji o BiH u Lisabonu 23. februara 1992, a nepun mesec posle toga (18. marta) Kutiljerov plan su potpisali Radovan Karadžić, Alija Izetbegović i Mate Boban.

Izetbegović se nekoliko dana kasnije, posle razgovara sa Vorenom Zimermanom, predomislio i odbacio plan. Po toj preliminarnoj karti, bosanskim muslimanima, njihovoj konstitutivnoj jedinici, pripalo bi 50 opština ili 44 odsto teritorije, Srbima je trebalo da pripadne 37 opština i 44 odsto teritorije (isto koliko i bosanskim muslimanima), a Hrvati su dobijali 20 opština koje su se prostirale na 12 odsto teritorije. Srbski deo Bosne ne bi činio teritorijalnu, povezanu celinu, to jest, srpske opštine unutar kantona ne bi bile teritorijalno povezane.

Sporazum je bio pokušaj da se rešenje nađe bez rata, u uslovima kada je Jugoslavija već počela da se raspada, a samo su bosanski Muslimani zahtevali da Bosna i Hercegovina ostane u postojećim granicama.

Izetbegovićevo povlačenje potpisa promenilo je sve, izbio je rat i posle tri i po godine ratovanja Dejtonskim sporazumom, koji su potpisali Slobodan Milošević, Franjo Tuđman i Alija Izetbegović, Republika Srbska dobila je 49 odsto teritorije, za pet odsto više nego Kutiljerovim planom, dok je Federacija BiH dobila 51 odsto teritorije.

„Mislim da je istinska tragedija što mir nije postignut na principima koje sam dogovorio u martu 1992. Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa, 18. marta 1992. i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995, pokazuje da je, posle tri i po godine rata, rezultat gotovo isti”, posvedočio je Kutiljero, dodajući da su izgubljeni životi bili većinom životi Muslimana.

Žoze Kutiljero je inače svedočio po obavezujućem nalogu suda (subpoena). Potvrdio je da su sve tri nacionalne zajednice prihvatile principe uređenja BiH sa tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica. Srbi su, kako svedoči Kutiljero, želeli dalje pregovore, dok su „Muslimani počeli da odugovlače”, prenosi agencija Beta.

„Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se predsednik Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama bosanskim medijima. Bosanska vlada zvanično je odbacila principe u junu 1992, dodao je Kutiljero, kako prenosi Beta.

Portugalski pregovarač takođe otkriva kako je došao do zaključka da se Izebegović odlučio da povuče potpis pošto su mu tako preporučile američke diplomate. Kutiljero kaže da mu je dokumente o tome predočio tadašnji ambasador SAD u Portugaliji.

Kutiljera je Izetbegović nazvao „lažovom” kome se „ne može verovati”. Dodao je da su „sve strane lagale, ali su Srbi lagali najmanje”.

Takođe je, kao i mnogo puta do sada, bilo reči o granati koja je eksplodirala 27. maja 1992. i ubila 26 građana u redu za hleb u Ulici Vase Miskina. Kutiljero navodi da mu je portugalski oficir Unprofora, koji je učestvovao u istraživačkoj komisiji, preneo da je ubeđen da je granata bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga.

Kao svedok po obavezujućem nalogu suda, Žoze Kutiljero je u februaru 2013. svedočio i na suđenju Radovanu Karadžiću i tada je rekao isto što i ove nedelje: da je tragedija što rat nije sprečen u martu 1992. i za to je okrivio Aliju Izetbegovića, zato što je povukao saglasnost sa dokumenta koji je predviđao kantonizaciju države i podelu na tri entiteta.

Tada je takođe sudu predočen dokument sa sastanka iz aprila 1992. godine na kojem Kutiljero za Izetbegovića kaže da je „prepreden, dvoličan i da laže”.

Više puta u intervjuima Žoze Kutiljero je gotovo istim rečima izražavao svoje žaljenje zbog toga što se dogodila tragedija koja se mogla sprečiti. I za nju je uvek okrivljavao upravo Aliju Izetbegovića.