Sudska presuda uz topot nožica buba-švaba

Dve kazne ukupne sume od preko 10 hiljada dolara - takvom presudom se 12. jula u Moskvi završilo dvogodišnje suđenje organizatorima izložbe Zabranjena umetnost.

Do nedavno na opuženičkoj klupi Jurij Samodurov, bivši direktor moskovskog Muzeja Andreja Saharova i bivši rukovodilac Odeljenja za najnovije tokove moskovske Tretjakovske galerije Andre Jerofejev ipak su bili proglašeni krivim po 282. članu Krivičnog kodeksa RF: podpirivanje mržnje i nerpiajteljstva, kao i omalovažavanje ljudskog dostojanstva uz zloupotrebu službenog položaja. Pretila im je realna kazna zatvora. Sada oni nameravaju da ulože žalbu, insistirajući na priznanju svoje potpune nevinosti.

Inicijatori konačno okončanog sudskog procesa bili su članovi pravoslavno-patriotskog pokreta Narodni sabor. Po mišljenju njegovih lidera, izložba Zabranjena umetnost pokazala je nedozvoljeno slobodno obraćanje sa hrišćanskim simbolima i uvredila religiozna osećanja mnogih vernika. Narodni sabor je našao podršku u RPC, mada ne toliko vatrenu kako bi želeli njegovi predstavnici. Ni jedan od zvaničnih predstavnika crkve nije bio za kaznu zatvora. Druga je stvar što su neki sveštenici našli da je suma kazne previše niska, zato je samo kažnjavanje simbolično. Tako se odgovorni sekertar Patrijaršjskog saveta za kulturu ahimandrit Tihon izjasnio o organizatorima izložbe bez i najmanje simpatija: za njih je optužujuća presuda naredna etapa za iste takve skverne zabave. U celini, komentarišući stav Crkve po datom pitanju, sekretar za štampu Moskovske patrijaršije Vladimir Vigiljanski podvukao je u intervjuu za Glas Rusije da Crkva nema za cilj proganjanje svetovne umetnosti.

 
Crkva je odvojena od države i ne želi da menja državno uređenje, ona želi da se menjaju ljudske duše, i u tom smislu aktivna je za one ljude koji se odazivaju na poziv Božji, kaže Vladimir Vigiljanski. Ona ponekada podseća na vrednosti istorijski tradicionalne za nađu zemlju. To su one vrednosti koje su boljševici pokušali da raore i protiv kojih se zalažu naslednici bošljevika, naslednici ateista i totalitarnog režima. Crkva nije agresivna. Ona pokušava da pomiri ljude u svim situacijama - političkim kulturnim, ideološkim moralnim. Crkva je tolerantna, čak prema posrnulima, prema onim ljudima koji se zalažu protiv nje.

Od prvih dana suđenje organizatorima izložbe Zabranjena umetnost veći deo ruskog društva prihvatao je kao opasni presedan - kao znak da se u umetnost vraća cenzura. Zato su paralelno sa suđenjem održavani mitinzi u podršku osuđenimaČak čitanje presude nije moglo bez protestne akcije, istovremeno smešne i drske. Mlada predstavnica jednog art-udruženja donela je u zgradu suda veliku kutiju napunjenu buba-švabama. Pušteni na slobodu oni su zadali mnogo brige čistačici.

Poznati predstavnik art-industrije, direktor Permskog muzeja savremene umetnosti Marat Gelman čak je obećao da će demonstrativno ponoviti izložbu Zabranjena umetnost u slučaju da presuda njegovim kolegama bude previše surova. Sada je on odustao do svoje namere i smatra da će novčana kazna pomoći da se smanje dalji napadi na savremenu umetnost od strane „mrakobesja". Mrakobesje postoji svuda, izjavio je Marat Gelman, ne samo u Rusiji, i vrlo je važno u toj situaciji to što oni osećaju da država nije na njihovoj strani.

Slične tačke gledišta se pridržava i ruski pisac Viktor Jerofejev - između ostalog stariji brat osuđenog Andreja Jerofejeva.

 
Naša vlast je liberalnija od našeg naroda, skreće pažnju Viktor Jerofejev. Setite se, još je Puškin govorio da je jedini evropljanin u Rusiji - vlada. Imajući u vidu režim Nikolaja Prvog. Puškin se, činolo bi se, šalio, ali to je zaista tako. Danas vlada, ako se pod time podrazumeva institucija vlasti, Moskvoski Kremlj, ne podilazi ljudima iz Narodnog sabora. I postoji osećanje da živimo pod okriljem adekvatne organizacije vlasti. Ali istovremeno živimo u zemlji neofita, koji stalno žele da zaštite Boga. On će i bez njih sebe zaštiti. I nisu potrebne te „šapice" koje štite Boga od nekakvih pojava života na Zemlji.

Sama činjenica pokretanja sudskog procesa bila je nepravilna reakcija na događaj - o tome su govorili mnogi, između ostalog ruski ministar kulture Aleksandar Avdejev, kao i predstavnik za ljudska prava u RF Vladimir Lukin. Njegova ocena događaja je sledeća: U datom slučaju u pitanju je spoj lošeg i dobrog ukusa. Ali pitanja ukusa se u civilizovanom društvu rešavaju na svakom drugom mestu, samo ne u sudu.