Novi format saradnje u Centralnoj Aziji

Postaje realnost novi format saradnje u Centralnoj Aziji. Lideri Rusije, Avganistana, Pakistana i Tadžikistana Dmitrij Medvedev, Hamid Karzaj, Asif Ali Zardari i Emomali Rahmon održali su sastanak u Sočiju, na kojem su razmatrana pitanja reionalne saradnje.
 

Ovo je već drugi susret u takvom formatu. Prvi je održan prošle godine. Generalnom direktoru Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Alekseju Vlasovu pojava četvorke čini se svrsishodnom.
 

Sada se granice prethodnih regionalnih alijansi u ekonomskoj, političkoj sferi ruše. Iz prirodnih razloga formira se nova konfiguracija veza. I već očigledno treba govoriti o velikom evroazijskom prostoru, u koji upravo ulaze ove države koje čine četvorku zemalja koje se dogovaraju. Dva pravca će biti prioritetna. To je ekonomija - saobraćajne komunikacije, energetski projekti, trgovinsko-ekonomski odnosi. I drugi pravac - bezbednost. Menjaju se rizici, pojavljuju se novi izazovi. I potrebno je kosolidovano tražiti odgovore na još nerešena pitanja u tom segmentu odgovornosti.
 

Avganistan, Pakistan, i Tadžikistan su zainteresovani za proširenje ekonomskih veza sa Rusijom. Rusija je na to spremna. Ovo je izjavio Dmtirij Medvedev u toku sastanka u Sočiju sa predsednikom Avganistana Hamidom Karzajem. Ranije se avganistanska ekonimija stvarala uz saradnju bivšeg SSSR. I njena obnova uz učešće Rusije se čini logičnom. Trenutno velike nade u Avganistanu se povezuju sa osvajanjem nedavno otkrivenih nalazišta nafte. Rusija kao jedna od najvećih zemalja proizvođača nafte, razume se, mogla bi da osigura pomoć u toj sferi.

Saradnja sa Rusijom omogućava centralnoazijskim partnerima da realizuju velike projekte u oblasti energetike. Postoje planovi za isporuke električne energije iz Tadžikistana u Pakistan preko Avganistana. U Tadžikistanu ruske komapnije grade hidrocentralu.
 

U sferi bezbednosti četiri zemlje nameravaju da pojačaju zajedničku borbu sa terorizmom i narkoopasnošću. O tome se govori u zajedničkoj izjavi predsednika 4 zemlje. Terorizam i nezakoniti promet narkotika oni su kvalifikovali kao pretnju miru i stabilnosti. Preko 90% opijuma koji se isporučuje na svetsko crno tržište uzgaja se u Avganistanu. Prihodi od njega osiguravaju teroristima neophodno finansiranje. Zato je borba protiv šverca narkotika neodvojiva od suprotstavljanja terorizmu. Pri tome protiv šverca narkotika se treba boriti u svim fazama, počev od uništavanja useva maka pa do presecanja isporuka hemijskih supstanci za proizvodnju narkotika iz inostranstva. I ovaj stav, po svemu sudeći, počinje sve više da se prihvata u Centralnoj Aziji.