Skoro kosmička priča: intervju sa Belkom i Strelkom

U avgustu 1960. godine čuveni novinar međunarodnog usmerenja Georgij Zubkov doveo je u radijski studio neobične goste. To su bili prvi zemljani koji su boravili u kosmosu - psi Belka i Strelka. Snimak priloga o orbitalnom letu ruskog broda Vostok sa četvoronožnim kosmonautima tekao je uspešno. Ali svet je trebalo da čuje u etru glasove samih osvajača kosmosa.
 

Veoma smo želeli da snimimo intervju sa pametnim psima, kaže režiser ove neobične emisije, narodni umetnik Rusije Emil Vernik.
 

Ja im dajem signal i kažem: Idemo! Belka i Strelka, recite nam, molim vas, šta ste videli i kako ste se tamo osećali? Psi me gledaju i ćute... Ja opet pokušavam da nađem sa njima zajednički jezik. I ništa. Tada se obraćam Zubkovu: Goša, ti si ih doneo, tebe će pre poslušati. Možda da probaš nešto da odreaguju. Ne, ne. Ti si režiser, ti nešto smisli. I kao da se zabavlja, gleda u šta će sve to da se pretvori.
 

Međutim studijsko vreme je isticalo. A umiljati psi su ležali na tepihu i ćutali. Tada, kako bi obodrili Belku i Strelku, autori emisije su sami odlučili da laju. Lajali su i zavijali dugo. Ali heroji kosmosa nisu se odazvali i sa intersovanjem su posmatrali šta rade ljudi.
 

Zubkov i ja samo se tako mučili 10 minuta, umorili se, promukli. A psi su zatvorili oči, da li od zadovoljstva ili od stida zbog nas, ne znam, seća se Emil Vernik.
 

Na kraju krajeva, dovoljno! Dosta je, vodi pse, ništa nije uspelo - kaže Zubkov. I tu je Belka uvređeno pisnula; što ste prekinuli koncert! Zalajala je u znak odgovora Strelka. I naše kosmičke lepotice su ispunile studio zvonkim i divnim lajanjem. A kroz prozorče video sam zadovoljnog snimatelja. Vrte se kalemovi sa magnetofonskom trakom. Veličanstveni  duet naše dve kosmičke junakinje čuo se u svim krajevima zemlje, moguće u mnogim zemljama sveta. A koliko nas je to koštalo, slušaoci, naravno, nisu saznali.
 

Dalja sudbina Belke i Strelke bila je vrlo srećna. U kosmos više nisu letele. Sveopšti ljubimci su proživeli u Institutu za kosmička istraživanja do duboke starosti. Strelka je ostavila iza sebe mnogobrojno potomstvo. Jedno njeno štene - Pušok - poklonjen je ženi američkog predsednika Žaklini Kenedi.
 

Godinama kasnije, po pravilu, svi kosmonauti su posle letova dolazili da snimaju intervjuu u veliku radiostanicu u Pjatnjickoj ulici, gde se i sada nalazi Glas Rusije. Ali ova tradicija je rođena posle uspešnog snimanja intervjua sa Strelkom i Belkom.