Skandal između SAD i Evrope može da parališe MMF

MMF može da ostane bez saveta direktora. Pat situacija se pojavila zbog novog skandala između SAD i Evrpe o putevima formiranja ove finansijske institucije. Na članove fonda on je delovao kao bomba. Međutim zvanični predstavnik MMF Geri Rajs požurio je da postavi dobru minu u lošoj igri, izjavivši da krize nema.
 

Skandal je započeo time što je Evropa odbila da izađe u susret SAD i da zemljama u razvoju dva mesta od 9 u Savetu direktora od ukupno 24 mandata. Prema glasovima se raspoređuju i kvote za pozajmljivanje sredstava MMF. Evropljani dominiraju u fondu od dana osnivanja, ustupivši privilegiju Amerikancima u Svetskoj banci. Jasno je da oni neće tako lako prepustiti svoje pozicije, zato faktički sabotiraju odluku koju su doneli još u septembru 2009. lideri G-20 u Pitsburgu.
 

Tada su oni došli do istorijskog kompromisa, preuzevši obaveze da preraspodele kvote MMF u korist zemalja u razvoju, podsetio je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Finansijske Akademije pri vladi Rusije Boris Rubcov.

To je očigledna činjenica, kako se povećava autoritet Kine, Indije, Brazila i Rusije, treba da se proporcijalno uvećava i njihova uloga u donošenju odluka MMF. Verovatno i Amerikanci treba da ustupe izvestan broj, i evropljani, tako bi bilo logično.


Rok punomoćja novog saveta direktora MMF treba da započne 1. novembra. Po rečima zvaničnog predstavnika MMF Gerija Rajsa, osnove za uzbuđenje nema, pošto predstoje još cela dva meseca. Međutim SAD-u i evropljanima nije bilo dovoljno ni godinu dana da postignu kompromis. Evropljani odbijaju da pristanu na gubitak dela glasova u Savetu direktora. Ako se ne desi proboj, SAD sa svoje strane teško da će se odlučiti na popuštanje. One mogu ponovo, kao što se delio prošle nedelje, da primene blokirajući paket akcija i da osujete donošenje odluke o reizboru novog sastava saveta direktora. U slučaju odustva kompromisa, MMF će zahvatiti potpuni haos. On će biti nespoban da donosi tekuće odluke.


U krajnjem slučaju može da se formira uski savet direktora. Pri tome je očigledno da evropljani neće dati ni Švajcarsku, ni Belgiju. Zato će se najverovatnije van igre naći predstavnici Afrike, a to je još jedan skandal, čak možda još žešći nego protivrečnosti između SAD i Evrope.

Još bolnije će biti prekrajanje zona odgovornosti članova saveta direkotra, pošto mnogi od njih zastupaju intrese ne samo svoje zemlje, već i određenog broja drugih.

Traganje za raspletom otežava ovaj problem: Evropa nije jednistvena, ona je često bespomoćna u tome da za kratko vreme donese konsolidovane odluke. Tim pre o tako osetljivim pitanjima kao što je ustupanje nekih svojih privilegija u korist zemalja u razvoju.