Duša Haške konferencije

Fjodora Martensa  su savremenici nazivali dušom dve međunarodne Haške konferencije, na kojima je Rusija početkom 20. veka predložila svim vladama u svetu da smanje naoružanje. Upravo na inicijativu ruskog diplomate Martensa u Hagu je bio uspostavljen Međunarodni sud koji postoji sve do sada. Juče se napunila  165. godišnjica rođenja  tog istaknutog diplomate.
 

Bez obzira na to, što su  Haški kongresi mira, sazvani na inicijativu  Ruskog Imperatora Nikolaja Drugog bili održani pre više od 100 godina, oni nisu prestali da budu aktuelni, tvrdi šef katedre Međunarodnog prava ruske Diplomatske  Akademije, doktor prvnih nauka  Aleksandar Kovaljov.
 

 Evropskim vladama i šefovima država je  bila predložena ideja: putem međunarodnog razmatranja naći aktivno sredstvo za osiguranje mira i prestanak razvoja naoružanja. Rusiju su zastupala tri pripadnika MIP-a, među njima i budući ministar inostranih poslova Rusije Fjodor Fjodoovič Martens. Nije sve u radu Kongresa bilo lako. Postojala je konfrontacija među državama, zato nije uspelo sve ono, što je bilo planirano. Bez obzira na te teškoće, zahvaljujući  stavu Martensa, Kongres je usvojio niz važnih međunarodnih dokumenata - Konvenciju o mirovnom rešavanju međunarodnih sporova, o zakonima i običajima rata na kopnu, kao i deklaraciju, koja je zabranjivala primenu otrovnih metaka, gasova, bacanje eksploziva sa aerostata. Posebno se ističe deklaracija o zabrani nehumanih vrsta oružja. Šta više, ruska delegacija je predložila Haškoj  konferenciji novi originalni način rešenja sporova među državama. Martens je predložio  formiranje Međunarodne isledne komisije.
 

Mnoga pravila vođenja rata, potvrđena od strane Haških konferencija, važe i danas. Ona su postala osnova pravnih normi, koje reglamentiraju primenu vojne sile u međunarodnim konfliktima. Verovatno će ona biti aktuelna dok ratovi ne budu isključeni iz života ljudske zajednice, - smatra Aleksandar Kovaljov.
 

U čast Fjodora Martensa se u Rusiji svake godine održava konkurs iz međunarodnog humanitarnog prava. Na njemu se timovi iz univerziteta različitih zemalja nalaze u situaciji izmišljenih konflikata. To je igra u kojoj budući pravnici i diplomatii istupaju čas kao predstavnici Crvenog Krsta, koji vode pregovore s nekom vojnom huntom, čas kao pravni savetnici vlada, u čijim se zemljama vodi oružana borba. Konkurs je interesantan ne samo zbog toga što se  tu kontroliše znanje, već on pomaže studentima da stvaralački osveste suhe norme prava, kao što je to savršeno znao istaknuti ruski pravnik i diplomata Fjodor Martens.