Srpsko nacionalno pitanje sutra

Lično smatram, a to je i višegodišnji stav Srpskog sabora Dveri, da mi kao narod od naše intelektualne i političke elite više ništa dobro ne možemo da očekujemo, a posebno ne novu nacionalnu viziju i program za 21. vek. Najlekovitije što možemo uraditi jeste da proglasimo smrt vladajućih elita i da hitno radimo na formiranju prelazne nacionalne elite i obrazovanju i obučavanju buduće, koja treba da nas vodi u bliskoj budućnosti, kako nam se ne bi iznova desilo da nam drugi nametnu vođe i vladajuću elitu u celini.

Sva aktuelna društvena, nacionalna i državotvorna pitanja sustiču se u identitetskom pitanju i rešavanje gotovo svih pomenutih pitanja nezamislivo je bez očuvanja nacionalnog identiteta. Zato je odbrana vere, jezika, pisma, istorije, kulture i običaja, sabrana u novu nacionalnu politiku identiteta, temelj srpske državnosti i srpskih nacionalnih interesa danas i svagda.

Međutim, ono što smo pre četiri godine istakli kao temelj srpskog nacionalnog programa za 21. vek – SRPSKE INTEGRACIJE, danas, u predskozorje geopolitičkih promena u svetu, Evropi i na Balkanu, treba dopuniti sa političkim programom.

Danas, kada se pred nas postavljaju izazovi Evropske Unije (u raspadu), Vatikanske, Šiptarske, Turske ili Ruske Unije (u potencijalu), smelo moramo izaći sa našim ulogom, ciljem i planom: SRPSKOM UNIJOM. Nemamo više vremena ni potrebe za bilo kakvim taktiziranjem i odlaganjem isticanja našeg nacionalnog cilja.

Naš nacionalni cilj, i to što pre treba javno i jasno i glasno istaći, jeste Srpska Unija na Balkanu, a srpske integracije u duhovnom, kulturnom, prosvetnom i ekonomskom smislu jesu preduslov za ostvarenje ovoga cilja. Ovaj konkretni nacionalni program posebno se odnosi na srpske medijsko-informativne integracije pomoću kojih će se uopšte moći učestvovati u presudnim borbama koje nas čekaju.

Srpske integracije su put do Srpske Unije, a Srpska Unija je naš politički i državotvorni ideal, pre svih drugih ponuđenih integracija. Uskoro može biti kasno da se postavi ovaj nacionalni politički cilj, jer će ga svi susedni narodi već imati i istaći, a nove geopolitičke karte na Balkanu biće podeljene.

Zato smo moramo biti ispred svog vremena, misliti i raditi umesto onih koji su za to mnogo pozvaniji i odgovorniji. Ali, nemojmo se samozavaravati: postoji i naše duhovno prizvanje i naša nacionalna odgovornost, i pazimo se da ne podbacimo. Vreme je da se na društvenoj sceni Srpskih zemalja pojave neki novi ljudi, novi intelektualci, organizacije i ustanove, i od te nove smene ne smemo bežati već je pripremati i u njoj učestvovati.

Zato se postavlja kao najpreči zadatak (koji, nažalost, u ovome času izgleda da mora biti urađen bez podrške države Srbije) – širenje političke ideje srpskih integracija i Srpske Unije, na prvom mestu shvaćenih kao borbe za očuvanje nacionalnog identiteta.

Srpsko nacionalno pitanje danas i sutra tako postaje identitetsko pitanje i pitanje sposobnosti srpskog patriotskog NVO sektora na Balkanu za promociju i konkretno otelovljenje ideje srpskih integracija i krajnjeg nacionalnog cilja, koga ne samo da se plašimo izgovoriti već ga razvijamo visoko kao zastavu – Srpske Unije.

Autor je jedan od osnivača i urednika časopisa DVERI SRPSKE i sekretar Upravnog odbora Srpskog sabora Dveri.