Soči - grad sporta i džeza

Aktuelno ekstremno leto, koje je nateralo ruske građane da se oproste od nada u dobar rod u poljoprivredi, bilo je mnogo blagosklonije prema prinosima na njivi umetnosti. I najegzotičniji, najneočekivaniji i najprijatniji rekord tih prinosa bila je pobeda mladog ruskog džez pijaniste Nikolaja Sidorenka na poznatom džez festivalu u svetu koji se odvija u švajcarskom gradu Montreu. Između ostalog, tamo se istakla i džez pevačica Juliana Rogačeva, koja je osvojila drugu nagradu i nagradu simpatija publike.
 

Diplomac Ruske muzičke akademije Gnesini, 25-godišnji Nikolaj Sidorenko u finalu je morao da se takmiči sa 5 pijanista virtuoza odjednom, koji su sa svoje strane bili odabrani od 44 pretendenata iz 23 zemlje. Samokritično raspoložen Nikolaj nije bio baš zadovoljan finalnim nastupom. I to je dobro, smatra njegov pedagog iz Akademije Igor Brilj. On je vrlo emocionalan čovek, ističe doajen džez uemtnsoti. Mnogo puta sam mu skretao pažnju da je potrebno imati s vremena na vreme hladnu glavu, kako bi materijal kojim vladaš složio u kompoziciju. On je vrlo dobro potkovan tehnički. A kada sam saznao da je njegov otac takođe muzičar, predavač harmonije, postalo mi je jasnije odakle kod Nikolaja vladanje harmonijom. Vrlo muzikalan momak...
 

Sa svojim učenikom Igor Brilj se upoznao kada je ovaj imao 15 godina. Nikolaj je doputovao u Moskvu iz crnomorskog grada Sočija - buduće prestonice Zimske Olimpijade 2014. godine. On se upisao odmah na starije kurseve Akademije, seća se Igor Brilj. Od početka su me zainteresovali njegovi aranžmani za solo klavir, kompozicije. One su vrlo zanimljive i po melodijskom mišljenju i harmonijski. Nikolaj Sidorenko, između ostalog, i sam sa zadovoljstvom i izvesnim čuđenjem govori u intervjuu za Glas Rusije kako je počeo da stvara.
 

Pijanista kaže da se to desilo čim je počeo da se bavi džezom, na drugoj godini muzičke akademije. Noću, kada se nalazio u putu, u glavu mu je bukvalno ušla muzička fraza i vrtela se dok nije došao kući. Stigavši, kaže Nikolaj, brzo sam počeo da sviram tu frazu da je ne zaboravim i da je nastavim. Na osnovu ove fraze napravio sam temu. I sada na konkursima sviram svoju muziku, to se pozdravlja.
 

U džez, kao i većina ruskih pijanista, Nikolaj je došao iz klasike.
 

U muzičkoj školi i na akademiji svirao sam mnogo klasike, pri tome govorili su da nije loše, kaže za Glas Rusije Nikolaj. I meni su naravno, upravo tamo usadili ljubav za klasiku, ali i džez mi se isto veoma dopao. Džezu treba doći. Prvo mi to nije polazilo za rukom. I sada mi ne polazi baš sve, ali radim. Kažu da sam previše samokritičan. Ali meni se čini da ako nisi zahtevan prema sebi, jednostavno prestaješ da rasteš.
 

Za sada zvezdana bolest Nikolaju Sidorenku ne preti. On se ozbiljno priprema za snimanje prvih albuma u životu. Jedan od njih sa ruskim kolegama. Drugi...
 

Zahvaljujući konkursu zimus sam dobio mogućnost da snimim u Švajcarskoj, kaže Nikolaj. Tamo će u snimanju učestvovati pobednici raznih nominacija konkursa. Od njih se formira sastav, dodaje se ritam-sekcija, i snima se u roku od nedelju dana u švajcarskom studiju disk.