RT: Nije Sahara ili islandski gejziri - ova neverovatna mesta zapravo su u Rusiji

Saamys-Kumaga © Andrey Galanin, @dmitryvurgaft / Instagram

Ne, to nije pustinja Sahara. To je deo zemlje u regionu poznatom kao Republika Saha na dalekom istoku Rusije. Možda je teško zamisliti u odnosu na fotografiju, ali ovde temperature padaju i do -60 C u zimskom periodu.

Stručnjaci su raspravljali o tome kako je tačno područje pustinje Samis Kumaga formirano na teritoriji koja je poznata po jezerima i rekama. Neki kažu da je nastalo krajem ledenog doba, pre 27.000 godina, kada je klima bila oštrija, reke pliće, a zime tako hladne da nije bilo čak ni snega. U teoriji se navodi da je vetar nosio peščane sedimente i raznosio ih u različitim pravcima, stvarajući magične oblasti dina.

Nije "Igra tronova"

© charismaticplanet.com

Ove antičke kamene formacije izgledaju kao da su ih stvorile kompjuterski softver za snimanje za epizode "Igra tronova", ali su stvarni. Nacionalni park Lenskie stolbi je još jedan dragulj u regiji Sahe. Stene su u obliku visokih stubova, gde se mogu naći fosilni ostaci mamuta i bizona, zajedno sa antičkim hijeroglifima.

Nažalost, Lenskie stolbi nije nešto što možete posetiti tokom jednodnevnog putovanja izvan Moskve između utakmica Svetskog kupa. Morate odvojiti oko četiri dana putovanja avionom i brodom kako biste stigli tamo.

Nije Mrtvo more

© wikimapia / wikimapia

Blizu granice sa Kazahstanom, vožnjom u trajanju od šest sati od Volgograda, naći ćete se na ovom slanom jezeru pod nazivom Elton, gde se sol koristi u proizvodnji magnezijum-hlorida. Jezero je kao ruska verzija Mrtvog mora.

Jezero je dobilo ime po zlatno-rozoj boji soli. Na turskom jeziku, "Altin-nur" znači "dno zlata", a na ruskom se izgovara "Elton". Mesto se nekada smatralo svetim, a postoje i omni koji veruju da voda jezera može izlečiti bolesti, te da krije tajnu večne mladosti.

Nije Island

© airpano.com / airpano.com

Izgleda kao Island, ali Dolina gejzira je jedna od najpoznatijih lokacija na području Kamčatke. Prirodno čudo otkriveno je pre oko 100 godina kada su geolog Tatjana Ustinova i njen pomoćnik išli uz reku na te naišli na mlazove tople vode koja je šikljala iz zemlje. Kasnije su utvrdili da je celi kanjon od osam kilometara polje gejzira.

Tokom 2007. godine masivna klizišta ugrozila su postojanje lokacije kada su kamen, voda i ostali padali kroz kanjon velikom brzinom, pokrivajući gejzire i trajno menjali teren. Ali priroda je ponovo preuzela svoje, a dolina je počela da se obnavlja.