Jeljcin Klintonu o NATO agresiji na Srbiju: Nećemo im dati vojnu tehniku, ali ćemo im poslati humanitarnu pomoć radi javnosti

 
Izvor: Vostok / RT

Predsednički centar i biblioteka Bil Klintona su objavili transkripte pregovora u 42. poglavlja Bele kuće sa prvim predsednikom Rusije Borisom Jeljcinom. Detalji o pregovorima pokazuju koliko je Vašington imao uticaja na spoljnu i unutrašnju politiku Moskve. Predsednici dve zemlje su održali ukupno 18 ličnih sastanaka.

Za Srbe je interesantan deo koji se tiče NATO agresije na SR Jugoslaviju, kao i kakav je bio stav Jeljcina o tome.

U aprilu 1999. godine, Jeljcin se požalio Klintonu da ga parlamentarna opozicija tera da pomogne Srbiji tokom sukoba u SR Jugoslaviji. On je uveravao Klintona da neće pomoći Srbima na vojnom planu, nego da će samo slati humanitarnu pomoć "ispred televizijskih kamera".

"Danas sam dao naređenje da se otkaže slanje sedam brodova u zonu konflikta, tako da će biti jedan izviđački brod koji će nam davati informacije. Nećemo im dati vojnu tehniku, ali ćemo im poslati humanitarnu pomoć radi javnosti pred televizijskim kamerama", kaže se u transkriptu koji je objavila biblioteka Bila Klintona.

U razgovoru od 13. juna Klinton je pozvao Jeljcina da reši "situaciju sa aerodromom u Prištini kako bi se zaštitili svi građani Kosova". Predsednik Sjedinjenih Američkih Država predložio je održavanje sastanka na nivou vojnih i diplomatskih odjela, ali je u odgovoru Jeljcin napravio neočekivanu kontra ponudu.

"Imam jednu opciju. Moramo se sresti na nekom tajnom mestu. Sresti se na brodu, podmornici ili na nekim ostrvima, da nas niko ne uznemirava, tako da mene i tebe niko i ništa ne uznemirava", rekao je Jeljcin.

"Plana nije bilo"

Prema mišljenju docenta Kirila Koktiša sa Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose Ministarstva spoljnih poslova Rusije, ove arhive još jednom potvrđuju nedostatak nezavisnosti ruske politike devedesetih.

"Ovi dokumenti jasno pokazuju da nije bilo nezavisnosti ruske politike. Već smo videli pisma državnog sekretara SAD Džejmsa Bejkera, gde je bilo direktnih uputstava o tome šta da radimo i kako da to uradimo. Jasno je da je u stvari Rusija bila pod vanjskom upravom - počevši od ekonomije, preko unutrašnje politike, pa do spoljne politike", objasnio je Koktiš u razgovoru za RT.

Koktiš smatra da određeni momenti u tim pregovorima naglašavaju spontanost odluka koje je doneo Boris Jelljcin.

"Bio je čovek kojim je bilo lako manipulisati. Toliko je odluka doneo spontano, ne misleći dovoljno o njihovim posledicama. Nikakvog plana nije bilo. Nije postojalo ništa da se razmotri", zaključio je stručnjak.