Novine u ruskoj medicini

U Rusiji je napravljeno i uvedeno u medicinsku praksu novo otkriće protiv ožiljaka, razrađeno s primenom jedne od modifikacija ugljenika. Njegov pronalazač je profesor Valerij Levčenko, vodeći stručnjak Moskovskog državnog univerziteta u oblasti nanotehnologija. Njemu je pošlo za rukom da dobije sasvim biozamenjiv polimerski materijal, koji nema premca u svetu. On se stavlja na radu zadobijenu prilikom povrede ili opekotine, i zahvaljujući svojstvima ugljovodonika, molekuli tkiva se na određeni način strukturiraju i rana zaraste bez traga. Obično uklanjanje ožiljka posle operacije zahteva dodatnu hiruršku intervenciju. Pored toga što je to traumatično i skupo, dešava se da grubi trag posle uklanjanja ponovo počinje da se pojavljuje, čak se uvećava. Novo otkriće u procesu zarastanja rane poboljšava krvotok, aktivira životnu delatnost ćelija i tako sprečava formiranje ožiljaka. Proizvod se može koristiti za pravljenje flastera, zavoja, različitih medicinskih uređaja.
 

U institutu za molekularnu biologiju RAN prvi put je razrađena jedinstvena tehnologija pravljenja biočipova za dijagnostiku socijalno značajnih oboljenja. Poput elektronskih mikročipova, koji obrađuju ogromnu količinu digitalnih informacija, biočipovi su namenjeni za molekularno iščitavanje i obradu velikog obima bioloških informacija. Nova razrada predstavlja pločicu koja sadrži na stotine elemenata. Svaki od njih je svojevrsna individualna dijagnostička mikro epruveta obima 0,1 nanolitar. Uz pomoć njih može da se dobije klinička analiza u mnogim parametrima. Na primer, kap krvi brzo određuje koji virus je postao uzrok infekcije ili epidemije, daje sliku na desetine pa čak i stotine različitih faktora. Sada se sve češće biočipovi koriste za otkrivanje genetske sklonosti čoveka prema različitim oboljenjima, između ostalog onkološkim. Zajedno sa Institutom za virusologiju napravljen je biočip koji omogućava da se otkrije 30 najopasnijih vrsta ptičjeg gripa. Poslednja razrada su čipovi za određenje sklonosti prema dijabetesu i raku pluća. Oni sada prolaze klinička ispitivanja. U Institutu za molekuslarnu biologiju RAN napravljen je pogon za proizvodnju preko milion biočipova godišnje.
 

Kolektiv ruskih biologa, fizičara, istraživača materijala, matematičara preko 12 godina radilo je na stvaranju tehnologije i opreme za lekovito lasersko delovanje na defrmisanu i povređenu hrskavicu. Hrskavica je jedinstveno tkivo u čovekovom organizmu: u njemu nema krvnih sudova i nerava, i pri tome ona poseduje sećanje na oblik. Ako se, na primer, savije uho, tačnije hrskavica prekrivena kožom, čim ga mi pustimo, ono se vraća u prethodnu formu. Ipak ispsotavilo se da forma hrskavice ipak može da se promeni uz pomoć kratkotrajnog laserskog zagrevanja. Tkivo se ne oštećuje, a mehanička napetost opada. Uz pomoć lasera sada se leče degenerativna oboljenja kičme - obnavlja se hrskavica diskova između pršljenova. Takođe može da se koriguje nosna pregrada, od čijeg iskrivljenja pati oko 20% stanovništva planete.