Moskovski Dom fotografije: zona art

Jedan od najpopularnijih i najnaprednijih muzeja u ruskom glavnom gradu je Moskovski Dom fotografije, koji se otvara posle velike rekonstrkucije. Sada će se on nazivati Multimedijalni kompleks aktuelnih umetnosti i odgovaraće najsavremenijim standardima polifunkcionalnog muzeja.
 

1996. godine, kada se Dom fotografije pojavio, on je postao prvi ruski državni muzej, specijalizovan za oblast fotografije. Brend stvoren od nule dokazao je da je fotografija punopravna muza na Olimpu. Više od tri hiljade izložbi, učešće u velikom međunarodnom bijenalu, neprekidni tok posetilaca - sve to nije prekidano čak za vreme rekonstrukcije, koja je trajala niz godina. Praktično od trenutka kada je prilikom otvaranja muzeja njemu billa data zgrada s kraja 19. veka, u centru grada. Restauratori su u potpunosti očuvali spoljni izgled, ispunivši je ipak novim sadržajem, utvrđuje nezamenjivi direktor Doma fotografije Olga Sviblova.
 

Spolja smo se lako, s poštovanjem uklopili u grad. Ali kada uđe u dom, čovek odmah oseti kontrast između spoljnog i unutrašnjeg. Konstruktivistički, strog unutrašnji prostor ima svoju dinamiku, svoj dah - meni se čini da je to zanimlja koncepcija, primećuje Olga Sviblova. Dom ima mogućnost polufunkcionalnog korišćenja: planiraju se, na primer, filmske projekcije, muzički programi, čak dan igara, karaoke. Imaćemo život, gde telo i duša treba da dođu u potpuni sklad. I osim toga, u zgradi je odlična tehnička oprema: internet u svakom ćošku - od garaže do krova, sa kojeg se, između ostalog, vidi Začatjevski manastir i Hram Hrista Spasa. Moskva je čudan grad i meni se čini da je to vrlo moskovski muzej. I to je realno muzej trećeg milenijuma.
 

Tri podzemna i četiri nadzemna nivoa - struktura su poput čuvenog muzeja Gugenhajma u Njujorku. U taj prostor uklopljen je muzej, čiji fondovi obuhvataju istoriju ruske fotografije od sredine 19. veka do naših dana, Škola fotografije Rodčenko - nazvana u čast blistavog predstavnika ruske avangarde s početka 20. veka i Multimedijalni Art Muzej. U njegovoj kolekciji su dela stvorena uz korišćenje najnovijih multimedijalnih sredstava, objašnjava Olga Sviblova.
 

Gledamo unapred. Mene, na primer, intrigira virtuelni svet: danas je on za mnoge postao čak veća realnost nego sama realnost. U prostoru gde postoje informacije, gde postoji komunikacija, igre, koje su po psihološkim mehanizmima bliske mehanizmima stvarlaštva, ne može da se ne pojavi zona Art, nastavlja direktor Doma fotografije. Art je samo naš odnos, to je umeće da se na određeni način vide predmeti. Zašto je ljudima potreban art? Zašto umetnost vekovima teži da razuši granicu između umetnosti i neumetnosti, publike i umetnika? Evo pitanja koje mi danas ponovo sebi postavljamo. Mi ćemo odgovarati na njih pomoću radova mladih umetnika - ruskih i stranih, i, naravno, klasika fotografije.
 

I prvi posetioci ponovo otvorenog muzeja ovakve odgovore dobiće od učesnika transnacionalnog udruženja 60-ih godina Fluksus. Njihovim radovima je posvećena vrlo zanimljiva izložba... Ulični šumovi mogu da postanu muzika, a predmet iz svakodnevnog života skuplutra: tako su u svojoj percepciji spojili umetnost i život legendarni predstavnici ovog pokreta: Japanka Joko Ono, Amerikanac Džon Kejdž, Francuz Ben Votje, koji će doputovati na otvaranje izložbe. Sa svojih 80 godina on je bodar, veseo, i planira da priredi performans. Ben Votje je preojkat nazvao: Fluksus: vreme će pokazati. Taj naziv je za nas simboličan, tvrdi Olga Sviblova. Imamo u koju stranu da rastemo, da se menjamo. Sve je još pred nama.