Nuklearni potencijal Rusije očuvaće se dok u svetu postoji opasnost primene sile

Najsnažnije američke termonuklearne bombe B-53, napravljene svojevremeno za uništavanje podzemnih bunkera sovjetskog rukovodstva, podležu utilizaciji. Ovo je izjavila Nacionalna uprava nuklearne bezbednosti Ministarstva za energetiku SAD.
 

Posmatrači vide ovu izjavu kao važan korak na putu restartovanja rusko-američkih odnosa. Ipak iza tog koraka treba da uslede i drugi. Realizacija ideje nuklearnog razoružanja moguća je smamo u kontekstu duboke reoranizacije čitavog međunarodnog sistema. O tome se govori u članku Od nuklearnog odvraćanja do opšte bezbednosti, objavljenom u petak u ruskom listu Izvestija.
 

Članak je potpisao akademik Jevgenij Primakov, Jevgenij Velihov, kao i bivši ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov i bivši načelnik generalštaba Oružanih snaga RF Mihail Moisejev. Autori podvlače da za sada u međunarodnim odnosima postoji opasnost od direktne primene sile. I dok ona postoji, Rusija mora da čuva svoj nuklearni potencijal radi zaštite svojih interesa. Istovrmeno autori ističu da je nuklearno odvraćanje nemoćno prema novim pretnjama 21. veka: rasprostiranjem oružja za masovno uništenje, međunarodnim terorizmom, etničkim i religioznim konfliktima, transgraničnim kriminalom. U članku se predlaže formiranje novog međunarodnog sistema poverenja, na drugim principima i institucijama.
 

Ekspert u oblasti razoružanja, zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev rekao je za Glas Rusije kako on vidi te institucije.
 

Jedan od koraka u tom pravcu mogao bi da bude vezan za ralizaciju memoranduma o ostvaranju centra za razmenu podataka sistema za upozoravanje od raketnog napada, koji je bio potpisan između Rusije i SAD pre više od 10 godina. Zbog raznih razloga centar nije otvoren, i sada se prorađuje realizacija ove ideje u novim uslovima. To je jedan od ključnih pravaca u povećanju mera poverenja u sferi nuklearnih naoružanja. I ovde bih istakao važnost toga što je prvobitno ovaj centar razmene podataka predviđao uključivanje drugih država u njegov rad. Pre svega nuklearnih, ali i nenuklearnih između ostalog.
 

Nuklearno razoružanje treba da ostane strateški cilj čovečanstva. Ali ono ne treba da dovede do situacije kada će svet, oslobođen nuklearnog naoružanja, postati svet slobodan za ratova uz primenu drugih vidova oružja za masovno uništenje. Ovde takođe treba da postoji sistem međunarodne kontrole i saradnje. Povodom planova SAD da naprave PRO u Evropi, kao i na Dalekom i Bliskom Istoku, slični centri razmene podataka treba da postoje u svim regionima, podseća ekspert.
 

U celini, kako smatra Pavel Zolotarev, članak vodećih ruskih autoriteta u oblasti razoružanja diktira pravac traženja mogućih varijanti saradnje i kompleksa mera poverenja. Bez toga nemoguće je preći na sistem bezbednosti novog doba, oslobođenog od teškog bremena iz doba hladnog rata.