SAD postavljaju pitanje vojnog prisustva na Arktiku

Američki brodovi će početi da se pripremaju za patroliranje Severnim Ledenim okeanom. Takav zadatak potčinjenima postavio je načelnik štaba ratne mornarice SAD admiral Hari Rafhed.
 

Američko vojno-pomorsko prisustvo u arktičkom regionu, po rečima admirala, neophodno je zbog rastuće pretnje od destabilizacije Arktika. Države i razne nevladine grupacije će voditi konkretnu borbu za resurse i uticaje, istakao je on. Danas, kada se peti okean oslobađa leda, podvukao je Hari Rafhed, SAD treba da budu spremne da reaguju na svaku opasnost.
 

Pozivima se stvar nije ograničila. Radi rešavanja označenog zadatka već se pravi specijalna baza. Heri Rafhed je saopštio da se u tim ciljevima planira izgradnja u proseku po 10 brodova godišnje. Tako će do 2024. SAD raspolagati sa 320 borodva. Trenutno Amerika ima 288 brodova. Direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov u intervjuu za Glas Rusije na sledeći način je ocenio ove pripreme.
 

SAD vode aktivnu militarizaciju regiona. Poslednji događaji ni iz daleka nisu prvi sa tačke gledišta jačanja vojnog prisustva u SAD na Arktiku. Tamo se pravi mreža radiolokacionih stanica. Isto se dešava u Kanadi. U tom pgoledu SAD sa Kanadom istupaju prilično konsolidovano.
 

Opaske povodom destabilizacije u arktiku, na koju se poziva načelnik štaba američke ratne mornarice, izazivaju nedoumicu epsperata. Najverovatnije je reč o tome da se SAD uključuju u borbu za Arktik. Ona se zaoštrava zbog trošenja svetskih energetskih resursa. Basen Severnog Ledenog okeana poslednji je region Zemlje koji je ostao praktično netaknut. Njegovi resursi, po oceni geologa, veoma su značajni. Ispod morskog dna nalazi se do četvrtine rezervi nafte i prirodnog gasa planete. I u sparništvo za njihovu ekspluotaciju stupaju ne samo obalske države, već i zemlje daleke od Arktika.
 

U poslednje vreme američki eksperti uveravaju da je arktički region bezperspektivan u ekonomskom planu. Pošto je vađenje nafte i gasa tamo povezano sa ogromnim teškoćama i finansijskih troškovima, tačnije nije povoljno. Iza takvog prilaza stoji propagandni cilj - odvući pažnju konkurenata za Arktik.
 

Što se tiče razgovora o nerentabilnosti, podsetimo da su se isti razlozi čuli i pre 10 godina, kada se postavljalo pitanje osvajanja nalazišta nafte i gasa u udaljenim nenaseljenim krajevima, između ostalog u Istočnom Sibiru i u delti reke Amazon. Tada su neki stručnjaci takođe upozoravali na ekonomsku nesvrsishodnost razrada, ako se cena barela nafte približi cifri od 80 dolara. I šta? Takva nalazišta danas se već osvajaju. Da ne govorimo već o bituminskom pesku Kanade i američkim škriljcima. Razrada ovih nekada neperspektivnih nalazišta sada donosi solidne prihode.