Srbija i Crna Gora potpisale Sporazum o izručenju

Ministarka pravde Snežana Malović i ambasador CG u Srbiji Igor Jovičić potpisali su sporazum sinoć u Beogradu.

Ovim dokumentom je predviđeno da će dve zemlje izručivati jedna drugoj svoje državljane.

Ministarka Malović potvrdila je za B92 da se ugovor primenjuje od momenta potpisivanja, tačnije od sinoć i da je on pre ugovorenog termina potpisan zbog operativnih istraga koje su u toku, a na osnovu kojih je već došlo do hapšenja određenih lica.

„Očekujem da ćemo uskoro imati rezultate, tačnije da će ubrzo uslediti prva izručenja po ovom osnovu“, rekla je Malovićeva.

Ona je precizirala da se izručenje može dozvoliti za krivčna dela organizovanog kriminala, korupcije, krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, pranja novca i drugih teških krivičnih dela za koja je zaprećena kazna od pet godina zatvora i više.

Sporazum predviđa i mogućnost ustupanja krivičnog gonjenja ukoliko zamoljena država ipak odbije da izruči lice koje ima njeno državljanstvo.

Država koja odbije izručenje, dužna je da svoje nadležne organe obavesti o toj odluci u cilju eventualnog krivičnog gonjenja i od druge države zatraži ustupanje informacija, dokumentacije i predmeta.

Regulisan je i poseban slučaj kada se izručenje sopstvenih državljana neće dozvoliti - "kada je prema pravu obe države ugovornice propisana kazna zatvora mera bezbednosti ili vaspitna mera koja uključuje oduzimanje slobode, u najdužem trajanju od pet godina i ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode".

Za razliku od Sporazuma sa Hrvatskom koji podrazumeva samo izručenje za krivična dela organizovanog kriminala i korupcije, sa Crnom Gorom je zaključen vidno opširniji ugovor.

Prema podacima oba ministarstva, Crna Gora u ovom trenutku potražuje 75 državljana Srbije, a Srbija 15 iz Crne Gore.

Prvi će se na srpskoj listi poželjnih za izručenje iz Crne Gore, prema najavama iz tužilaštva i Ministarstva pravde, naći osumnjičeni pripadnici kriminalne grupe odbeglog Darka Šarića, za koje se veruje da se nalaze u toj državi.

Neki od njih su i hapšeni po srpskim poternicama, ali nisu mogli da budu izručeni zbog ustavnih prepreka u Crnoj Gori koje su u međuvremenu otklonjene.

To su jedan od najbližih Šarićevih saradnika Goran Soković, zatim Bjelopoljac Dejan Šekularac i Beranci Draško Vuković i Boris Laban.

Mediji spekulišu da se u Crnoj Gori kriju i Darko Šarić, kao i pripadnik njegove grupe Darko Tošić, ali to iz susedne države nije nikad potvrđeno.

Da se u Crnoj Gori od srpske pravde kriju, veruje se i za Bogoljuba Karića i Dragana Maksimovića Maku, Zvezdana Terzića kao i mnoge druge begunce, ali njihovo privođenje pravdi ne zavisi od potpisivanja, već od volje za primenom sporazuma i hapšenjem koje bi reziultiralo i njihovim izručenjem Srbiji.

Prvi na listi transfera iz Srbije u Crnu Goru bi mogao da bude Kristijan Gondi, osumnjičen za svirepo ubistvo nemačkog državljanina Kristijana Dojčlendera, u Budvi 2005. godine.

Crna Gora bi od srpskih vlasti mogla da zahteva da uhapsi i izruči Boška Bojovića, Duška Bakrača, Milorada Ivanovića i Radoja Radunovića, optužene za deportaciju bosanskih izbeglica 1992. godine, protiv kojih se vodi postupak u podgoričkom višem sudu.

Osim njih izvesno je i potraživanje izručenja Predraga Strugara, optuženog u slučaju ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u Kaluđerskom Lazu, 1999. godine.

Vekarić: Ubrzo konkretni rezultati sporazuma sa Crnom Gorom

Portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da je potpisivanje sporazuma Srbije i Crne Gore o međusobnom izručenju građana osumnjičenih za teška krivična dela izuzetno značajno i da se ubrzo očekuju konkretni rezultati, jer su neke akcije već u toku.

"Pozdravljamo to potpisivanje, jer nije reč samo o posebnom aktu, već su akcije trenutno u toku i sa obe strane očekuju se brzo konkretni rezultati", rekao je Vekarić.

On je naveo da su potpisivanjem tog sporazuma obe zemlje pokazale mudrost i racionalnost.

"Sporazum je izuzetno značajan jer se njime brišu granice za borbu protiv organizovanog kriminala i ratnih zločina", istakao je Vekarić.