Dmitrij Rogozin: Saradnja između Rusije i NATO

Saradnja između Rusije i NATO zavisiće od toga da li će Moskva i Brisel moći da se dogovore o antiraketnoj odbrani. Ovo je za „Glas Rusije“ izjavio stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin. Po njegovim rečima, „putna karta“ za saradnju Moskve i alijanse vezano za PRO biće prihvaćena već 8. decembra na susretu Saveta Rusija-NATO (SRN) na nivou ambasadora.
 

Po rečima Dmitrija Rogozina, Moskva je već pripremila svoja razmišljanja u vezi s tim kakav treba da bude sistem PRO zajednički s Evropom. Ona će biti izneta na razmatranje početkom decembra na Savetu ambasadora Rusija-NATO.
 

Dmitrij Rogozin glavni problem vidi u tome što umesto zainteresovanog i ravnopravnog dijaloga Zapad može pokušati da dovede Rusiju pred svršen čin. Diplomata nije isključio da će zemlje alijanse pokušati unapred da se dogovore o stvaranju PRO NATO na svom minstarskom sastanku u martu, a na leto će ponuditi Rusiji samo gotovu varijantu. Ako se to desi, Moskva se, kako je izjavio Dmitrij Rogozin „neće pridružiti nečem sličnom.“ Ne samo to, ovakav razvoj događaja u konačnom može dovesti do nove trke u naoružanju, uveren je političar.
 

PRO u Evropi može biti ili iz učestvovanje Rusije, ili će biti protiv nje. Treća varijanta ne postoji. Ako saznamo da će se razvijati vojna infrastruktura antiraketne odbrane na severo-zapadu ruskih granica, a da ne govorim o Arktiku, sektoru strateških snaga Rusije, bićemo prinuđeni da razvijamo udarne snage radi gušenja svake PRO, radi njenog garantovanog savladavanja. Međutim, nama se takav scenario nipošto ne sviđa. I mi ćemo polaziti od duha Lisabona, gde su se predsednici država i vlada založili za saradnju i nazvali je strateškom, izjavio je Dmitrij Rogozin.
 

Diplomata je ujedno istakao da danas neće moći da se „spremnost na saradnju prikazuje kao način vršenja pritiska od strane Rusa na svaku shemu PRO“. Isto tako, neće moći da se „dotuku oni u Evropi, koji sumnjaju u vezi s širenjem elemenata PRO na njihovoj teritoriji“. Zajednička PRO danas je pre ideološko pitanje, a ne pitanje realne bezbednosti, uveren je Dmitrij Rogozin. „Nekada je redove zemalja NATO zbijala parola: „Rusi dolaze.“ Danas žele da je zamene novom – „Lete rakete“, pretpostavlja on.
 

A Moskva pretpostavlja drugčiju metodu zajedničke saradnje: za početak treba stvoriti jedinstven, pravno obavezujući sporazum o podjednakoj i nedeljivoj bezbednosti za sve. Njega će u Briselu razmotriti lideri zemalja Evropske Unije i Rusije bukvalno nekoliko dana pre sastanka ambasadora Rusija-NATO. Rezultati samita Rusija-EU će bezuslovno, uticati i na buduću zajedničku PRO Moskve i alijanse. Jer, ako u Evropi zaista žele da ojačaju sopstvenu bezbednost, u dijalogu s Moskvom Zapad na delu mora da se odrekne pristupa iz vremena hladnog rata i da podrži predloge Rusije za osiguranje bezbednosti u Evroatlantiku.