Obnoviti sistem prometa i iznajmljivanja filmova – vratiti gledaoce

Poslednjih godina se formirala  tradicija: obeležavajući festivalima i svečanim premijerama svoj profesionalni praznik – Dan ruskog filma, ruski filmski umetnici glasno izjavljuju o svojim problemima. Tu spadaju nerazumevanje gledalaca, odsutnost prometa, manjak državnog finansiranja.

Svakako,  glavobolja ruskih filmskih umetnika je rezultat odsutnosti prometa filmova. Ekspanzija holivudskih filmova je pojava, karakteristična za čitav svet.  Dakle,  ukus i interesovanje mlade generacije građana Rusije formirani su na stranim blokbasterima. Međutim, upravo mladi su osnovni deo filmskih gledalaca, te njih, uz retke izuzetke,  sasvim ne zanimaju domaći filmovi. Tu ima nekoliko uzroka, - konstatuje jedan od vodećih ruskih istoričara filmske umetnosti Kiril Razlogov.

Prosečni uzrast gledalaca u bioskopima se koleba između 15 i 20 godina, a prosečni uzrast rukovodilaca kinematografije i kritičara  je između 60 i 85, - kaže ekspert.  Misao da bi ti ljudi mogli da se razumeju i vole jedne te iste filmove luda je. Ako želimo da bi bioskopi radili kao komercijalna preduzeća, moramo ili da radimo za 13-godišnje gledaoce, ili da težimo privlačenju odraslijih gledalaca.

Inače, osim komercijalne funkcije filmska umetnost ima i mnogo drugih – ništa manje važnih. Kako da vratimo zainteresovanogst  auditorijuma za domaće filmove? Treba da se počne od obrazovanja, - tvrdi jedan od najuspešnijih ruskih producenata Sergej Seljanov. – Naprimer, u Francuskoj gledaju domaće filmove u većem obimu, jer tamo se u školama predaje filmska umetnost.

Moramo da preuzmemo iskustvo naših stranih kolega u tom smislu, - ubeđen je Sergej Seljanov.

Ne odbije li interesovanje prema ruskom autorskom filmu njegova čudna depresivnost? Tu mračnu dominantu, između ostalog, visoko cene stručnjaci na međunarodnim festivalima: tamo ruski arthaus dobija brojne nagrade, - ističe sociolog i kulturolog Danila Dondurej i  tvdi da osim gledalaca Kanskog festivala ili ruskog Kinotavra te filmove niko neće videti.

U Ruskoj filmskoj sredini za sada nema jedinstva u vezi sa predstavom o državnoj podršci filmske industrije: da li da se krene putem, koji su prokrčile Španija, Francuska, Nemačka, gde je uveden princip kvotiranja, odnosno, ograničenja broja stranih filmova u prometu. Ili da se iskoristi mehanizam, koji uspešno primeuje niz drugih zemalja – odbijanje od prometa stranih filmova radi finansiranja domaćeg filmskog proizvoda.

Za sada, priznaju ruski filmski umetnici, oni se u svojoj otadžbini osećaju kao na okupiranoj teritoriji, te sanjaju da izvojevaju od holivudskog proizvoda bar jednu trećinu domaćeg tržišta u prometu filmova.