Zajednica duhovnih lidera ujedinila se za jačanje moralnosti u savremenom svetu

Niski nivo društvenog morala, zanemarivanje religioznih i klutrnih tradicija svojih predaka, gubitak opšteljudskih i opštehrišćanskih vrednosti, to i mnogo čega drugog, dovelo je ljude do globalne duhovne krize, uvereni su učesnici zasedanja Međureligioznog saveta zemalja ZND. Sastanak duhovnih lidera održan je u glavnom gradu Jermenije, Jerevanu, 28. novembra i okupio je preko sto poglavara i predstavnika pravoslavlja, islama, budizma i judaizma. Na čelu foruma bio je poglavar RPC patrijarh Kiril.

Savremeni svet nalazi se u lošem položaju, uvereni su delegati međurelijskog kongresa. Problemi ekologije, tehnogene katastrofe, ekonomske i političke krize, komlikovanje međuetničkih i međunacionalnih konflikata na čitavoj planeti – ako sve to ne pokušate da zaustavite danas, sasvim je verovatno da će uskoro nastupiti zalazak civilizacije, govori patrijarh Kiril.

Postoje osnove da se smatra da 21. vek neće biti lak i bezbrižan. Mnoštvo opasnosti i teškoća stoji pred našim narodima. Svi pokušaji socijalne inženjerije za sada su beuspešni pred licem savremenih izazova. Jedino što je spreman da predloži svet bez Boga savremenom čoveku je amputacija duše u zamenu za obećanje mira i bezbednosti. Ali ova obećanja su laž. Imamo snage da donesemo drugu odluku koja će omogućiti da se sačuva individualnost svakog čoveka, kulturne osobenosti nacije, istovremeno da se pobede konflikti i da se dođe do sloge.

To što je aktuelni Međureligijski savet ZND održan u Jerevanu vrlo je simbolično. Niz godina poglavari Jermenske apostolske crkve i Duhovne uprave muslimana Kavkaza Garegin Drugi i Alahšukjur Pašazade odbijali su međusobne susrete zbog nerešenog konflikta povodom Nagornog Karabaha. Njihov dijalog RPC je inicirala 2010. godine na svetskom samitu religioznih lidera u Bakuu. Od tada Garagin Drugi i Alahšukjur Pašazade zajedno rade na stabilizaciji situacije u regionu, pokazujući samim tim primer za to kako težnja da se postigne međusobno razumevanje, zajedno sa oštovanjem i postulatima religioznih učenja, pomaže da se menjaju sve i ljudi nabolje.

Po mišljenju religioznih lidera, upravo moral treba da legne u osnovu bića savremenog čoveka. Jer bez lične odgovornosti zasnovane na opšteljudskim vrednostima, nemoguće je regulisati ekonomska pitanja, rešavati političke probleme, popularizovati nauku, stvarati dela kulture. Duhovni regres vodi ka atrofiji ljudske ličnosti. To sa svoje strane rađa takve strašne pojave kao što je terorizam, ekstremizam, nacionalni šovinizam. Tome treba aktivno da se suprotstavljaju religiozni lideri raznih zemalja, smatra poglavar Duhovne uprave muslimana Kavkaza šejh-ul-islam Alahšukjur Pašazade.

Vladavina mira je dala vitalni uslov naše egzistencije, zato religiozni poslenici moraju da teže mirnom rešavanju svih konflikata koji nastaju na postsojvetskom prostoru. Moramo da pružimo duhovnu i morotvoračku pomoć našim političkim rukovodiocima. Zato što je međureligiozni dijalog danas jedan od najefikasnijih načina da se dostigne uzajamno razumevanje na čitavom prostoru ZND.

Ideja održavanja međureligijskih samita duhovnih lidera postsovjetskog prostora potiče iz RPC. 2004. godine bio je formiran Međureligijski savet ZND. Ovaj godišnji forum je već postao ugledna društvena platforma, čije mišljenje i savete slušaju kako predsednici bivših republika SSSR, tako i poltičke strukture stranih država.