Gde uložiti novac?

Da li štedeti i u kojoj valuti, kupiti zlato, akcije, ili je možda najsigurnije opredeliti se za kupovinu stana, najozbiljnija je dilema građana Srbije u kriznim vremenima.

Svetska finansijska kriza pre tri godine podstakla je domaće štediše da za samo tri meseca iz bankarskih kanala povuku milijardu evra.

Međutim, novac u fioci ne donosi prihod, pa smo pitali stručnjake šta da čine građani koji povuku uloge.

Staro jevrejsko pravilo je da trećinu novca držite u nekretninama, trećinu u novcu, a preostali deo u robi ili zlatu.

Pa, ako pažljivo analiziramo tržište, naši ljudi se upravo ovih dana tako i suprotstavljaju krizi.

"Postoji veće interesovanja za sigurne plasmane raspoloživih sredstava naših klijenata. Znači, za uknjižene nepokretnosti i na atraktivnim lokacijama i po nekim realnim tržišnim cenama", kaže Tomislav Sekulić iz Udruženja za promet nekretnina "Krov".

Sekulić navodi da su cene nekretnina značajno opale.

Drugi deo sigurne kuće za vašu ušteđevinu jeste zlato i takozvani finansijski derivati.

Akcije i dragoceni metali alternativa

Mnogi građani regiona otvaraju podračune u "Siti banci" u Budimpešti i masovno obrću novac kupujući hartije od vrednosti na berzama vezanim za dragocene metale koji poskupljuju.

"Po meni, zlato kao jedan od vidova finansijskih derivata ili instrumenata sa kojim može da se trguje izuzetno je atraktivno i na tom osnovu može da se zaradi nekih 25 do 30 odsto na godišnjem nivou", kaže Nikola Bulajić, analitičar brokerske kuće "Fxlider".

I na kraju dolazimo do trećeg dela škole preživljavanja krize bogatijih, a to je trećina kapitala čuvana kroz investicije, ili robne zapise.

Za to je potrebno i znanje, jer, na primer, kada kamata pada, raste inflacija, a sa inflacijomi cena zlata, što je upravo situacija u evrozoni i Americi.

"U svakom slučaju nećete izgubiti na zlatu, postoje i drugi načini kupovine zlata, ne u fizičkom obliku, već kupovine akcije kompanije koje kopaju zlato, a to su ozbiljne investicije", kaže Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije.

Na kraju, mnogi misle da je situacija i igra sa najjačim valutama spekulativnog karaktera.

Dolar trenutno jača, ali je američki budžetski deficit osam puta veći od ukupnog budžetskog manjka u Evropskoj uniji.

Otuda je to politički projekat koji je za alternativu imao ratove i slabljenje Evrope čega su svesni svi. Otuda zaključak da je u ovom trenutku najveći neprijatelj panika koja vas u startu prebacivanja ušteđevine iz evra može koštati najmanje nekoliko procenata gubitka ušteđenog.