Spasiti hrišćanstvo u svetu

Savremeno hrišćanstvo se nalazi u velikoj opasnosti. Progoni sledbenika Hristovog učenja, koji se danas masovno odvijaju u zemljama Bliskog Istoka, Severne i Južne Afrike i Jugoistočne Azije mogu dovesti do potpunog nestanka hrišćanskih civilizacija. Do ovog zaključka došli su učesnici na međunarodnoj konferenciji „Sloboda veroispovesti: problem diskriminacije i proganjanja hrišćana“ u Moskvi. Na forumu, čije organizovanje je pokrenula Ruska Pravoslavna Crkva (RPC) učestvuju lideri pravoslavnih, katoličkih i protestantskih zajednica, predstavnici judaizma i islama, stručnjaci i poznavaoci religije iz Rusije, zemalja bližeg i daljeg inostranstva.

Oko 100 miliona hrišćana je danas podvrgnuto progonima, na hiljade ih gine u verskim konfliktima. Najveći broj progona je zabeležen u zemljama Afrike i Bliskog Istoka, kaže predsednik Odelenja za spoljne crkvene veze RPC mitropolit Ilarion.

Posle svrgavanja Gadafijevog režima i dolaska na vlast Prelaznog nacionalnog saveta Libija je postala mesto odakle se aktivno isteruju hrišćani. Po informacijama pravobraniteljske organizacije Open Doors, 75 procenata hrišćana je već napustilo zemlju. Do revolucije je Tunis bio poznat po tome što je vlada propagirala princip verske tolerancije. A odmah posle revolucije hrišćani su počeli da se podvrgavaju napadima. Počeo je proces zauzimanja hrišćanskih hramova i njihovo pretvaranje u džamije.

Slične žalosne slike hrišćanofobije danas se mogu videti i u Egiptu, odakle stalno stižu vesti o novim žrtvama među hrišćanima, i u Iraku. Surovi napadi vernika svakodnevno se dešavaju u Alžiru, Sudanu, Nigeriji, Somaliji, Pakistanu, Avganistanu, Saudovskoj Arabiji, Maleziji, Indoneziji, Indiji i na Filipinima.

Glavni uzroci antihrišćanske kampanje ne kriju se samo u tome što je međunarodna zajednica izgubila hrišćanske korenove, već i u procesu evropske sekularizacije – kad svetske vlasti pokušavaju da potisnu religiju iz društvenog života. Tendencija da se religija smatra nepotrebnim delom ljudskog bića je opasna, uveren je predstavnik Vatikana nadbiskup Jozef Ender.

Predrasude kad su hrišćani u pitanju danas se sve češće mogu videti u evropskim zemljama i to veoma brine Svetu stolicu. Jer, ograničavajući slobodu veroispovesti, Evropljani samim tim slabe svetsko hrišćanstvo i stvaraju potrebnu klimu za proganjanje hrišćana u celom svetu. Progoni vernika su tesno povezani s udaljavanjem Evropljana od hrišćanskih korenova.

Među drugim razlozima sve veće hrišćanofobije navedeni su: jačanje uloge islamskog radikalizma, agresivno misionarstvo sektaša, izvrtanje hrišćanskih kanona. Veliku ulogu u aktivizaciji progona imala je i politička zajednica, smatra predsednik Izvršnog komiteta ruske asocijacije islamske sloge muftija Muhammedgali Huzin.

U stvari, danas se mogu videti dve slike, koje nastaju u svetu verskih odnosa. To su muslimansko-jevrejski i muslimansko-hrišćanski konflikt. Od ovih konflikata, koje iniciraju strane, treće sile, na dobitku je sekularizovano potrošačko društvo koje na tome zarađuje basnoslovna sredstva.

Stvaranje informacionih struktura, koje stalno istražuju sve slučajeve tlačenja hrišćana, obraćanje nacionalnim i međunarodnim sudovima za zaštitu prava vernika – predstavlja samo mali deo potrebnih delotvornih mera za sprečavanje hrišćanofobije u svetu. Učesnici konferencije u Moskvi su uvereni da danas nije potrebno samo ujediniti napore predstavnika svih religija i konfesija, već i aktivizirati međukulturni dijalog, angažovati za rešavanje problema politički establišment raznih država.