Čekajući povoljnije kredite

Iako su tim razgovorima prisustvovali predstavnici krupnog kapitala, guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić je, indirektno, najavio da bi od nove odluke najveću korist mogla da imaju srednja preduzeća. 

Guverner ostaje pri stavu da se nivo obavezne rezerve za kredite ne smanjuje, a da li će kamate na kredite ipak biti snižene, znaće se posle sednice Izvršnog odbora Narodne banke Srbije u ponedeljak, na kojoj bi trebalo da se usvoji nova klasifikacija bankarskih bilansa.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća navodi da ta preduzeća na sastanku nisu bila zastupljena. Ona, kako kaže, zapošljavaju 56 odsto ukupno zaposlenih i pune budžet sa 56,5 odsto.

"Ne mislimo da će mere doneti bilo kakav boljitak, jer se novim zaduživanjem ne rešavaju problemi koji su doveli do velikog broja nesolventnosti i nelikvidnosti", kaže Knežević.

Dok u manjim preduzećima smatraju da je to bio dogovor u korist velikih, neki od bankara koji su prisustvali sastanku smatraju da će se odluka Izvršnog odbora NBS odnositi na firme kojima nije problem sam dug, već njegova struktura.

Reč je o preduzećima sa velikim brojem kratkoročnih pozajmica. Na takve kredite banke bi mogle da smanje izdvajanja za pokriće rizika.

Nagoveštaj pojeftinjenja kredita dolazi u trenutku kada je 80 odsto preduzeća na granici nelikvidnosti.

Deo privrednika i dalje smatra da nema rešenja bez poreskog rasterećenja i reforme javnog sektora. Struka ocenjuje da je dobro to što nije postignut dogovor oko otvaranja povoljne kreditne linije koju bi sa po 500 miliona evra finansirale banke i država.

"Što se tiče države, ako bi se odrekla pola onih sredstava koje je u septembru pozajmila za pokrivanje deficita, ona će tim pre morati da nađe novu pozajmicu za 2012. godinu. Ta pozajmica bi mogla biti problem", smatra ekonomista Miladin Kovačević.