Odlaze da ostanu

Završna etapa povlačenja trupa iz Iraka izvedena je u rekordnom roku, u skoro potpunoj tajnosti. Američki konvoj od 500 vojnika i 110 oklopnih vozila prešao je granicu sa Kuvajtom u toku noći, da bi izbegao napade ekstremista. Predsednik Obama toliko je žurio da okonča rat koji je nasledio od prethodnika, da su Amerikanci otišli, a da čak nisu kako treba pripremili lokalne oružane sange. Irak se nalazi na pragu novog unutrašnjeg vojnog sukoba, rekao je u intervjuu za Glas Rusije ekspert Instituta za strateške ocene i analizu Sergej Demidenko.

Irak se još nije do kraja smirio. Formira se veliki vakuum sile, koji pokušavaju da popune najaktivnije političke snage Iraka. Posle povlačenja američkih trupa biće problema, međukonfesionalnih sukoba. Zato što takozvane iračke snage bezbednosti ozbiljno su podeljene po konfesionalnom principu. Kada ne budu imali tako snažnu podršku, kao što su bili američki vojnici, iračke snage bezbednsoti jednostavno mogu u slučaju zaoštravanja situacije da se raspadnu na razne političke tabore. Kao što smo videli već u Libanu, za vreme građanskog rata.

U Iraku ostaje oko 200 vojnika za obezbeđenje američke ambasade i dela infrastrukture. Ipak ništa se ne govori o borcima privatnih vojnih kompanija. U Iraku se sada nalazi oko 5000 takvih boraca, i njihov korpus može da bude čak uvećan. Njih ostavljaju za nezvaničnu podršku lokalne vlasti. Ipak ekperti ističu da se njihova delatnost skoro ne određuje međunarodnim normama. Tačnije oni mogu čak da učestvuju u kaznenim operacijama, a ne obavezno da vrše samo funkciju vojnih savetnika, ističe vojni politikolog Aleksandar Perendžiev.

Što se tiče privatnih vojnih kompanija, one obavljaju iste zadatke osiguranja uticaja Vašingtona u Iraku. Ali rade po principu narudžbine. Tačnije pred njima stoji ne vojni zadatak, već narudžbina. Nije isključeno da one mogu da ispunjavaju zadatke pojedinih ekonomskih subjekata – kako SAD, tako i drugih zapadnih zemalja.

Vlasti SAD raportiraju o pobedi u iračkom ratu i uspostavljanju demokratskog režima u zemlji. Ipak eksperti ukazuju na to kojom cenom je postignuta ova pobeda. Od milion i po vojnika SAD, koliko je učestvovalo u kampanji, ubijeno je skoro 5000, više od 32000 je ranjeno. Radi poređenja, u vojnim dejstvima poginulo je od 60 do 100 hiljada iračkih civila. Za 9 godina iz američkog budžeta za vojna dejstva bilo je izdvojeno preko bilion dolara, ukazuje Sergej Demidenko.

Iračka kampanja postala je vrlo veliko opterećenje za budžet, posebno u uslovima svetske finansijske krize. Naravno, to je postalo bitno opterećenje čak za tako snažnu ekonomiju kao što je ekonomija SAD. Istovremeno Amerikanci nisu dobili kontrolu na iračkom naftom, kao što su hteli. Zato što u uslovima globalne političke nestabilnosti govoriti o nekakvih razradama geološkog izviđanja nije sasvim korektno. Tačnije ovde su dvostruke posledice.

Da podsetimo, SAD i Velika Britanija započeli su vojna dejstva u Iraku 2003. godine, mimo odluke SB UN i uprkos protestima Rusije, Nemačke, Francuske i Kine. Formalni povod za intervenciju bili su obaveštajni podaci o tome da lider Iraka, Sadam Husein, poseduje oružje za masovno uništavanje. Pošto je Husein bio svrgnut i pogubljen ispsotavilo se da je informacija o opasnosti bila hiperbolisana.