Opasna demilitarizacija

Vlada je tako odgovorila poslaniku Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija koji je pitao "da li zahtevi za demilitarizaciju mogu da utiču na usložnjavanje bezbednosne situacije i zašto se na tom prostoru ne koristi iskustvo sa srpsko-makedonske granice, gde je od 2005. godine zona posebne odgovornosti sa ranijih pet kilimetara sužena na 300 do 500 metara".

"Nije li normalno da se ista praksa koristi i prema Kosovu, a ne da to bude enormna militarizacija koja šteti čitavom tom području", pitao je poslanik Halimi.

Vlada je navela da zahtevi za demilitarizaciju juga Srbije, koji su deo javnih istupanja pojedinih političkih lidera Albanaca iz opština Bujanovac i Preševo, ukazuju na nastojanje da se institucijama Srbije koje su odgovorne za bezbednost građana u zoni administrativne linije onemogući prisustvo na tom prostoru.

"Zahteve za demilitarizaciju juga Srbije Vojnobezbednosna agencija procenjuje isključivo sa profesionalnog aspekta, kao potencijalnu pretnju bezbednosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i Srbije u celini", navodi se u odgovoru koje je potpisao ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

U odgovoru Vlade Srbije navodi se da državna granica prema Makedoniji ima drugačiji status i tretman i da se, shodno tome, na nju primenjuje drugi režim.

"Administrativna linija koja razdvaja centralnu Srbiju od AP Kosovo i Metohija nije granična linija i kao takva, u vojnom smislu, predstavlja liniju koja razdvaja Vojsku Srbije i Kfor i njihove zone odgovornosti", piše u odgovoru koji je danas stigao u Skupštinu Srbije.

Navodi se i da Vojska Srbije svojim aktivnostima u Kopnenoj zoni bezbednosti ni na koji način ne urgožava bilo koje pravo lokalnog stanovništva, pa ni pravo na povratak izbeglih lica dok se, kako se navodi, aktivnosti između vojske i Kfora realizuju u skladu sa sporazumima i procedurama.