Zona evra: bankarska kriza izbija na novi nivo

Banka Grčke bila je primorana da opovrgne tvrđenja domaćih medija o nadolazećoj paralizi platežnog sitema zemlje. Nikakva ograničenja na skidanje i prebacivanje sredstava, između ostalog u inostrnstvo, nisu u planu, objavila je Atina. Ljudi su navikli da ne veruju izjavama vlasti: ako nešto poriču, znači to će i biti, očekuj najgore. Pretnja od izlaska Grčke iz zone jedinstvene valute navodi na nervozu ne samo susedne ulagače, već i same evropske banke. One se plaše sveopšte panike i juriša na bankarske šaltere.

Virus nesigurnosti je prešao iz Grčke u Španiju i Portugaliju. Ulje na vatru je dolilo zvanično opovrgavanje Madrida da su britanski ulagači izneli iz španskih bankarskih filijala sumu u ekvivalentu od 200 miliona funti sterlinga. Ne deluju na ljude ni objašnjenja da su njihovi ulozi osigurani. Tako je, ali ko garantuje da sutra njihova ušteda neće biti prebačena iz evra u drahme, pezete ili eskudoe koje će devalvirati pred njihovim očima?

Evropljane koji se trude da spasu voj novac moguće je razumeti.Tim pre što imaju pred očima primer domaćih novih bogataša koji su sakrili kapitale u inostranstvu. Ali kakvo finale čeka stanovnike u slučaju da panika izmakne kontroli? Mišljenje predsednika banke Ruska finansijska korporacija Andreja Nečajeva, ranije ministra ekonomije RF.

Ako broj takvih građana zaista bude dostigao milione, bankarski sistem može da bude doveden u putanje. Nije isključeno da neke banke mogu da bankrotiraju. Mada, najverovatnije velikim bankama država neće dati da bankrotiraju. U principu u svim zemljama Evrope deluje sistem garantovanih uloga. Razume se, ako krahira bankarski sistem, nastaće teška ekonomska kriza. Ali ne mislim da je sve tako dramatično. U slučaju da za banke započnu ozbiljni problemi, država će im pružiti finansijsku pomoć. Ali jasno je da ovaj novac nema odakle da se uzme, biće uvećano breme dugova. I potšo Evropa i tako bolno preživljava ovo breme, to će dovesti do recesije. Na kraju će Evropska Centralna banka uključiti mašinu za štampanje novca, novcem će zaliti tržišta, druga je stvar što je to veoma povećati inflatorne rizike.

Prema inforamcijama lista Velt am zontag, do toga je već došlo. Grčka, Irska, Španija i Kipar već u martu su morali da pribegnu vanrednom kreditu od ukupno 120 milijardi evra. Svojih sredstava nije bilo, morali su da pruže ruku u zajednički kotao – fond udruženih nacionalnih centralnih banaka, formiran za slične hitne slučajeve. Naravno, spasli su svoje bankare. Ostaje samo da dodamo da delatnost fonda nadzire i komanduje Evropska Centralna banka. I u slučaju kraha ona ima poslednju reč.