Plavi šlemovi: rad između dve vatre

Plavi šlemovi proslavljaju svoj praznik. 29. maj je Međunarodni dan mirotvoraca UN. Organizacija ujedinjenih nacija podvlači da je delatnost na podršci mira u konfliktnim zonama jedinstveni primer globalnog partnerstva. A takođe i primer hrabrosti: jer mirotvorac se uvek zahvaljujući svojoj delatnosti nazali između dve vatre.

Da se 29. maja obeležava Međunarodni dan mirotvoraca bilo je rešeno 2002. godine. Upravo tog dana 1948. godine prva mirovna misija UN počela je raditi u Palestini.

Današnji mirotvorci, naravno, više nisu jednostavno lakonaoružani vojnici i oficiri, koji patroliraju duž linije podele između strana u konfliktu. Mirovne operacije UN stekle su složeni i višestruki karakter. To nije samo provera poštovanja režima prekida vatre: oni faktički rešavaju zadatke obnove zemlje koja se našla na ivici kraha, često posle konflikata koji su trajali decenijama. A njih u svetu, nažalost, nije postalo manje. Zato mirotvorci ne sede besposleni, istakao je u intervjuu za Glas Rusije zamenik direktora Informacionog centra UN u Moskvi Jurij Šišajev.

Ako pogledamo grafik koji karakteriše traženost mirovnog potencijala UN, videćemo da on pokazuje nagli rast, počev od sredine 80-ih godina. Trenutno u svetu praktično pod oružjem služi oko 120 hiljada ljudi u okviru 17 mirovnih operacija. Samo prošle godine poginulo je 112 vojnika. Imamo posla sa vrlo vrlo važnim instrumentom koji u rukama međunarodne zajednice može da posluži vrlo efikasnim ciljevima prekida oružanih konflikata.

Svoje vojnike u odrede plavih šlemova šalje preko 100 zemalja. Najveći udeo otpada na Pakistan, Indiju i Bangladeš. Troškove za finansiranje operacija na podršci mira – a to je preko 5 milijardi dilara godišnje, snose uglavnom evropske zemlje, Japan i SAD. Veći deo mirovnih napora UN koncentrisan je danas u nemirnim afričkim zemljama. Najveća operacija je u Sudanu, koji razdire građanski rat.

Ruskih građana među mirovnjacima UN nema mnogo, ali ruski mirotvorci, počev od 80-ih godina, istakli su se na Balkanu, na Južnom Kavkazu, podseća glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčensko.

Na Kosovu i na Kavkazu ruski mirotvorci su dali bitan doprinos stabilizaciji situacije i dostojno su ispunili svoju vojničku dužnost. Što se tiče Južne Osetije, znamo da su 2008. upravo mirovne snage bile prva žrtva gruzijske agresije. Ljudi su prihvatili borbu, mada nisu bili za to spremni. Njihova osnovna misija se sastojala u podršci mira, a ne u tome da se sa oružjem u rukama suprotstavljaju gruzijskim okupatorima. Mirovne misije su uvek komplikovane.

Zadatak mirotvoraca je da osiguraju ljudima koji su se našli u zoni konflikta stabilnost i normalni život. Uloga „bafera“ ne može da bude laka. U takvom poslu može da se poželi samo još više hrabrosti i nepristrasnosti.