PRO: deset godina bez sporazuma

Protivraketna odbrana SAD u doglednoj budućnosti neće dostići takav nivo da se surpotstavi uzvratnom udarcu strateških nuklearnih snaga. Do takvog zaključka su došli eksperti Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka. Njihov referat je pripremljen povodom desete godišnjice istupanja Vašingtona iz Sporazuma o ograničenju sistema PRO.

Sporazum o PRO, sklopljen između SSSR i SAD 1972. godine, ratzmatran je kao kamen-temeljac stabilnosti. Moskva i Vašington su se dogovorili o bitnom ograničenju strateške PRO, podržavajući samim tim uzajamnu osetljivost na raketno-nuklearni napad. Takav prilaz osiguravao je neizbežnost nuklearnog odgovora potencijalnom agresoru, što je sa svoje strane pružalo mogućnost dogovora o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja. Sporazum je ograničavao protivraketnu odbranu na stotinu presretača i jedan pozicioni region baziranja.

Ipak u junu 2002. godine administracija Džordža Buša mlađeg rešila je da više ne treba sebe da ograničava i u jednostranom poretku je istupila iz sporazuma o PRO. Do tada problem protivraketne odbrane je zauzeo centralno mesto ne samo u rusko-američkim odnosima, već i u svetskoj politici.

Vašington objašnjava svoju odluku raketnom opasnošću od strane trećih država (Iran i Severna Koreja). Ipak autori referata RAN podvlače da se ova ocena mogućnosti i težnji ovih zemlja osniva na najgorem scenariju. Na kraju hipotetička opasnsot se proglašava za direktnu i neposrednu pretnju, a akcije Vašingtona izazivaju jasnu zabrinutost Moskve. Postavljanje pozicionog regiona PRO u Evropi (u Rumuniji, možda u Poljskoj), stanice za praćenje u Turskoj i brodova sa sistemom presretanja Idžis u severnim morima – takva shema u ovkire američkih objašnjenja nikako se ne uklapa. Jer čak ako Iran zaista lansira raketu u stranu Los-Anđelesa, ona nikako ne može da preleti iznad terotirije Norveške.

Istovremeno na današnji dan zabrinutost Rusije izazvana je više raspoloženjem Vašingtona, nego realnom opasnošću, smatra vojni ekspert, general-pukovnik Viktor Jesin.

Analiza onih rdova koje vode Amerikanci na stvaranju globalnog sistema PRO pokazuje da oni imaju značajne teškoće u stvaranju strateškog ešalona PRO. I do 2020. godine oni će imati krajnje neznačajne mogućnosti na presretanju interkontinentalnih balističkih raketa i balističkih raketa na podmornicama. Ne treba preuveličavati mogućnosti Amerikanaca u devalviranju potencijala ruskih strateških nuklearnih snaga.

Ipak nevinim zabavama konstruisanje američkog sistema PRO ne može se nazvati. Kao prvo, deset godina po strateškim razmerama nije prevelik rok. Tako da Moskva će sada da prati da se balans ne narušava – modernizuje svoje nuklearne snage. Kao drugo, upornost sa kojom Vašington gura svoj sistem navodi na određene pomisli, ističe direktor Centra za politička istraživanja Vladimir Jevsejev.

Ako se polazi od toga da Rusija nanosi prvi udarac, sa ove tačke gledišta, naravno, nikakav sistem PRO ne može da ga odvrati. Drugo je pitanje ako hipotetički prvi udarac nanesu Rusiji. U tom slučaju Rusiji ostje sama ograničeni broj strateških nuklearnih snaga. To je iluzija nekažnjivosti: kada će se činiti da se može naneti prvi udarac, a to što ostane kod Rusije moći će da se presretne pomoću sredstava PRO.

Amerikčka PRO je prioritet za Republikansku stranku SAD. Ako na izborima 2012. pobede Republikanci, može se očekivati uvećanje troškova za PRO. Po mišljenju eksperata, republikanska administracija može da se odluči čak na istupanje SAD iz Sporazuma o strteškom ofanzivnom naoružanju. U slučaju pobede na izborima Demokratske stranke druga administracija Baraka Obame najverovatnije će ispoljiti određenu fleksibilnost na pregovorima sa Rusijom.