Uoči samita EU: kriza u zoni evra dostigla kritičnu tačku

Italijanski premijer Mario Monti u intervjuu za evropska štampana izdanja bukvalno je najavio Evrogedon. On je izjavo da je za spas zone evra ostala nedelja, podrazumevajući da 28-29. juna na samitu EU treba da se desi spas Evrope – ako sve prođe konstruktivno. U slučaju neuspešnog ishoda Monti je upozorio na katastrofalne posledice. Već danas, 23. juna, italijanski premijer može da izrazi svoj stav lično kolegama iz Nemačke, Španije i Francuske – na mini-samitu četvorke u Rimu. Temu nastavlja naš komentator Aleksandar Sudnjišnjikov.

Dan pre sastanka na kojem lideri treba da usaglase svoje prilaze rešavanju nagomilanih problema, na zasedanju Evrogrupe ministara finansija zone evra razmatrani su najnasušniji i najkonkretniji problemi: izdvajanje pomoći Grčkoj i Španiji. Rešeno je da će pomoć biti pružena, ali nije postignuto ništa konkretno.

Španski premijer Mariano Rahoj javno je objavio svoje viđenje prvostepenih mera.

"Garantovati neopozivost jedinstvene evropske valute zadatak je za srednjoročni period, i što je on kraći, to bolje. Tda će EU moći da ojača svoju opštu organizacionu arhitekturu na taj način da investitori budu uvereni u jednistvenu evropsku valutu. To pretpostavlja bez sumnje progres u oblasti integracije, ali i ako želite – više ustupaka po pitanjima suverenita, između ostalog u budžetskoj i finansijskoj sferi."

Rukovodilac Centra za iberoamerička istraživanja, doktor ekonomskih nauka Petar Jakovljev, obraćajući pažnju na strogost zahteva prema problematičnim zemljama, sumnja da će moći da se izbegnu stroge mere, bez obzira na složeni položaj Španije i Italije.

"Španija je dospela kao i grupa drugih evropskih zemalja u vrlo težak socijalno-ekonomski položaj, koji je vezan za niz kako spoljnih faktora – svetska kriza, tako i unutrašnjih disbalansa – precizira ruski ekspert. Sve to nagomilavalo se poslednjih godina, a u uslovima krize još više se zaopštilo. Zato sada pred svakoj zemlji stoji zadatak da se potčinjava diktatu EU, njegovim strogim zahtevima. I na primeru Španije strogost tih zahteva posebno je primetna. Tako ako je prošle godine deficit budžeta Pirinejske Kraljevine iznosio 8,5% unutrašnjeg bruto proizvoda, po zahtevima do kraja 2013. godine on treba da se smanji do 3% unutrašnjeg bruto proizvoda. A po ciframa to je preko 55 milijardi evra! Tako da je problema dovoljno, ali važnost očuvanja zone evra je očigledna."

Na zasedanju Evrogrupe čuo se zvanični poziv za hitnu rekapitalizaciju bankarskog sektora Kraljevine i bila je izražena želja da se ubrza audit njenog finanisijskog sektora u cilju određivanja tačne sume. Ranije je za realizaciju ovog zadatka bilo planorano 100 milijardi evra.

Ali možete da ne sumnjate da ako lideri četiri zemlje mogu da usaglase svoj stav po globalnijim prilazima i pitanjima, biće mnogo lakše rešiti konkretne probleme. Za sada, nažalost, opšte razumevanje nije moglo da se postigne, što znači u rešenje nasušnih problema nailazi na uzajamni otpor.