Kosovski biznis Veslija Klarka

Bivši komandant NATO snaga na Kosovu, osuđeni ratni zločinac u Srbiji (presuda nikada nije izvršena) penzionisani američki general Vesli Klark, će investirati više od pet milijardi dolara u privredu Kosova. Kompanija „Enviditi“, čiji je Klark vlasnik, obratila se takozvanim vlastima sa zahtevom za dobijanje dozvole za eksploataciju uglja na zapadu Kosova. Srbija je saopštila da namerava da traži zaštitu državnih prirodnih resursa, ali niko nema nameru da bilo šta pita Beograd.

Pljačkanje, kao po pravilu - sledeći je korak nakon osvajanja. Ljudi koji su 1999. pomogli albanskim terorističkim grupama da dođu na vlast na Kosovu, ili oni koji sada kontrolišu šta se ovde dešava, izgleda da znaju kako da se okoriste o „demokratizaciju“, koja je sprovedena 1999. u Jugoslaviji. Mediji su svojevremeno pisali o privatnom biznisu američkog ambasadora u Prištini Kristofera Dela, koji je povezan sa rudarskim kombinatom „Trepča“. On je još investirao u izgradnju autoputa od Albanije do Kosova, ali i obezbeđuje posao za telefonsku kompaniju Kosova. Vlasnica kontrolnog paketa akcija ove telefonske kompanije je ... bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt. U principu, može se razumeti gđa Olbrajt, koja je nekada izrazila žaljenje što do NATO intervencije u Jugoslaviji nije došlo ranije.

Ali, da se vratimo generalu Klarku. Uvek je bio u odličnim odnosima sa kosovskom „vladom“ i „premijerom“, bivšim pripadnikom terorističke organizacije Hašimom Tačijem. Štaviše, u Prištini postoji ulica, koja nosi njegovo ime. Sve ovo ne iznenađuje. Ruski general-pukovnik, u penziji, poznati politički analitičar Leonid Ivašov, čak i na suđenju Slobodanu Miloševiću ukazao je na savezničku prirodu odnosa NATO trupa i boraca „Oslobodilačke vojske Kosova.“ Ivašov je ukazao na činjenicu da je general Vesli Klark ignorisao podatke ruske obaveštajne o terorističkoj OVK. Teško je reći da li je Klark dobar kao vojni strateg, ali definitivno ima istančano čulo za ekonomiju. Činjenica je da tržište nafte i gasa nije uvek stabilno i imajući u vidu da rezerve „crnog zlata“ nisu beskonačne, stručnjaci često govore o izgledima za proizvodnju sintetičkih goriva - uključujući i ona dobijena iz uglja. Klarkova kompanija očekuje da će dnevno moći da proizvede 100.000 barela.

Mišljenje srbskog novinara Nikole Vrzića:

"Podsećam vas da je u početku, za američku administraciju, takozvana OVK bila na listi terorističkih organizacija, to se odjednom promenilo. Videli smo da je OVK bila praktično terenska snaga NATO pakta, koji je bombardovao Srbiju. Imali su taj zajednički cilj da otmu Kosovo i Metohiju od Srbije. Istovremeno, očigledno je da su sve vreme tu sklapali nekakvi poslovni dilovi i aranžmani. Definitivno se sada vidi da je cilj bombardovanja, između ostalog bio i da se Srbiji otmu ogromna prirodna bogatstva koja postoje na prostoru naše južne pokrajine. Sa tim u vezi, zašto se i ti koji su sprovodili tu politiku ne bi usput okoristili. Ugalj je najzastupljenije prirodno bogatstvo, a stručnjaci pominju i različita mineralna bogatstva na prostoru KiM, a dosta toga nije još do kraja istraženo."

Rezerve uglja na Kosovu, procenjuju se na 16 milijardi tona, što je - skoro 70% od celokupnih rezervi Srbije. Prema rečima profesora Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Vladimira Pavlovića, na Kosovu su najveće i najekonomičnije rezerve u Evropi.

Klarkovi ekonomski planovi, uzgred budi rečeno, izazivaju veoma loše istorijske analogije: proizvodnja tečnih goriva iz uglja aktivno se razvijala 30.-ih godina u Nemačkoj. Kao što je istakao svojevremeno u intervjuu za Radio „Sloboda“ šef nemačkog Instituta za ugalj Henel Matias „bez ove industrije, nacional- socijalistički režim jednostavno ne bi mogao da započne Drugi svetski rat.“ Uzgred, general Klark, u jednom trenutku skoro nije započeo Treći svetski rat, kada je 1999. izdao naređenje o suprotstavljanju ruskim padobrancima u Prištini, na aerodromu Slatina. Ali sada je on u penziji, i, očigledno, samo želi više novca – a doći do njega, na okupiranom području je mnogo lakše.