Dužnici svih zemalja EU, ujedinite se

Dok sam živa, nikakvi evrobondovi — objavila je Angela Merkel uoči samita EU. Reakcija kancelara usledila je na dokument od 7 stranica koji je pripremio van Rompej, Barozu, Junker i Dragi. Banda četvorice, kako je nazvao inicijatore Fajnenšl Tajms Dojčland, ovog puta je ponudila ne kratkoročne antirkizne mere, već dugoročnu strategiju. Ali bez pristanka ekonomske lokomotive EU neke principijalne odluke su nemoguće. Temu nastavlja komentator Sergej Guk.

Bankarski savez i jedinstveni evrobondovi treba po mišljenju autora dokumenta na korenito promene situaciju u Evropi. Kolektivno osiguranje uloga velikih banaka — kako uzajamno, tako i na račun stabilizacionog mehanizma, smiriće špekulativne apetite. Istom cilju će poslužiti i emisija zajedničkih dužničkih državnih obligacija.

Berlin o tome rezonuje drugačije. Ispada da konkuretne banke treba da plaćaju dugove bankrotiralih. Pri tome će jeftina sredtva za sanaciju otići direktno kreditnim insitucijama. Tačnije bez vladinih garancija njihovog povratka i bez ikakvih uslova. I takve banke mogu da nastave svoju poročnu praksu koja ih je već dovela do ivice. Jedinstveni bondovi, moguće, privremeno će umiriti tržišta, ali problem iz korena — reformisanje bolesnih ekonomija — neće rešiti.

Pitanje je samo u tome koja je varijanta za Nemačku i druge glavne sponozore Eu manje razorna. Da nastavi finansijsku podršku partnera koji su do guše u dugovima, kupujući vreme ili da pusti događaje da se odvijaju svojim redom, sve do raspada zone evra? Na kraju krajeva, 5-6 velikih država koje se izbave balasta mogu da formiraju jezgro novog valutnog saveza. Direktor Ekonomskog instituta RAN Ruslan Grinberg drugu varijantu smatra lošom.

"Mislim da postoji jedan izlaz. Treba gasiti špekulativne napade, snažno finansirati slabe zemlje, sačuvati zonu evra. I zatim početi produbljivanje integracije, zato što uvek razvoj integracije u Evropi ide kroz krize. I jača nadnacionalne organe. Izgleda da su zemlje za to spremne. I nikakvi novi pokušaji da se formira zona odlikaša ničemu neće dovesti. To će biti kraj evropskog procesa. Ovde će po raznim proračunima biti potrebno više novca da se spasu zemlje, ako želite prosto od građaskih sukoba posle raspada. Osim toga desiće se revalvacija marke. Započeće teškoće sa nemačkim izvozom. I ubrzo će se ispostaviti da stvar nije vredela. Trebalo bi delovati u duhu solidarnosti."

Solidarnost je dobra ako nije dovedena do krajnosti. Odgovarajući ne zna se za kakve dugove, Evropa može da pretrpi krah, smatra vice-kancelar Gido Vestervele. Pre nego što se govori o bankarskom savezu i o uopštavanju dugova, treba sprovoditi strogu kontrolu budžetske politike i deficita unutar EU, kao i predvideti intervenisanje nadnaciolanih organa u slučaju potrebe.

U tom kontekstu očekivati neku konkretiku od aktualnog samita ne treba. Predviđeni kompleks mera za korenito prekrajanje EU treba usavršavati još mnogo puta.