Berlinski kongres-2: Tema – Jugoslavija?

Balkan do danas ostaje eksplozivni region za koji je prikovana pažnja velikih svetskih sila. O tome sveodči iniciajtiva bivšeg ambasadora Velike Britanije u Jugoslaviji Ajvorija Robertska za sazivanje novog Berlinskog kongresa, koji treba da razreši teritorijalne sporove između zemalja bivše Jugoslavije pod pokroviteljstvom EU, SAD i Rusije.

Slično mišljenje je diktirano kako tekućim stanjem u Bosni i Hercegovini, koja pokušava da sačuva jedinstvenu državu pod budnom međunarodnom kontrolom, tako i složenom situacijom oko nejednoznačnog priznanja nezavisnosti Kosova.

Predlog uglednog engleskog diplomate nesumnjivo svedoči o indirektnom priznanju grešaka i propustima evroskih zemalja i SAD za vreme krvavog raspada Jugoslavije, čiji je vrhunac bilo bombardovanje Srbije 1999. godine od strane NATO zemalja. Sličnu tačku gledišta deli novinar Vadim Truhačov.

"Predlozi britanskog diplomate vrlo su zanimljivi i u izvesnoj meri to je korak napred, zato što sve što je bilo do danas, pokušaj je da se fiksiraju administrativne granice SFRJ, pri tome sa vrlo zanimljivim osloncem: oni koji žele da se odvoje od Srbije mogu sve, i referendume o nezavisnosti da sprovode i da čak dobiju stranu pomoć, između ostalog vojnu, a Srbi koji žele da se pridruže svojoj nacionalnoj državi takvog prava treba da budu lišeni. Da, u principu takva ideologija bi mogla da bude korisna, zato što administrativne granice koje su postojale u okviru bivše Jugoslavije, nikako ne odgovaraju nacionalnim granicama."

Sa druge strane, kada gospodin Roberts razmišlja o sazivanju novog Berlinskog kongresa, on sasvim zaboravlja na posledice usvojenih odluka na tom kongresu ne samo za zemlje Balkanskog poluostrva, već i za svet u celini. O lekcijama istorije govori saradnik Instituta za slavistiku RAN Mihail Vaščenko.

"Danas takav korak ne samo da ne bi doveo do rešavanja postojećih problema, već bi ih i pogoršao. Kako pokazuje istorija ovog regiona, iza bilo koje promene granica na Balkanu sledili su ratovi i konflikti, zato neko novo teritorijalno prekrajanje između ovih zemalja dovelo bi do teških posledica, kakao po balkanski region, tako i po Evropu u celini. Kada gospodin Roberts govori o novom Berlinskom kongresu on zaboravlja da su upravo odluke tog kongresa izazvale zaoštravanje protivrečnosti među novim balkanskim državama, što je u mnogome dovelo do Prvog svetskog rata."

Blagovremeno sazivanje međunarodne konferencije uz učešće EU, SAD i Rusije moglo je da spreči krvavi raspad Jugoslavije, ali tada bi Evropa krenula sasvim drugim putem. Na kraju protivrečnosti između zemalja bivše Jugoslavije bi se samo produbile, a slični predlozi podsećaju na rad na greškama, čija cena su postali mnogobrojni ljudski životi i unakažene sudbine.