Zemlje u razvoju dopuštaju da se zapali

Više od 6 miliona ljudi umire svake godine od pušenja – takvi su rezultati poslednjeg istraživanja Svetske zdravstvene organizacije. Bez obzira na ukupno smanjenje broja pušača u razvijenim zemljama, porast industriji osiguravaju azijatski, i pre svega kineski pušači. SZO je već optužila vlasti Kine za neuspeh kampanje protiv pušenja.

Milion ljudi godišnje umire u Kini zbog bolesti izazvanih pušenjem. Takvi su podaci poslednjeg istraživanja ministarstva zdravlja zemlje. Ukupan broj pušača u Kini iznosi 350 miliona ljudi, što je skoro dva puta više nego što ima stanovnika u Rusiji ili tri puta više nego u Meksiku. Kina prednjači na planeti i po drugom pokazatelju: broju pasivnih pušača: preko 700 miliona ljudi. I to iako se u zemlji više od godinu dana vodi kampanja protiv duvana – pušenje je ograničeno na javnim mestima, prekršiocima prete visoke novčane kazne. Istina, u 17. veku, kada se u Kini država takođe borila protiv pušača, njima su jednostavno odsecali glave. Očigledno zato je danas efekat kampanje neutešan i broj smrtnosti izazvane pušenjem uzemlji se ne smanjuje. SZO prognozira da će do 2025. godine u Kini umirati 3 miliona ljudi. Uzroci tako masovne statistike su banalni – bez obzira na ekonomski bum, Kina još uvek ostaje zemlja u razvoju. U prvom redu sa tačke gledišta standarda i odnosa prema svom zdravlju, ističe Genealni direktor asocijacije proizvođača duvanske produkcije Tabakrpom Vadim Želnjin:

"Ako se porede Severna i Južna Koreja, Istčna i Zapadna Nemačka, identično svetsko iskustvo daje nam sledeći primer – to su Tajvan i Kina. Zemlje etnički jednake, sa sličnom istorijom. Na Tajvanu je nivo pušenja u relativnim pokazateljima osetno niži nego u Kini. Tačnije što je viši standard u zemlji, u celini u njoj ima manje pušača. Mada, naravno, postoje izuzetci, kao recimo Španija."

Još sredinom prošlog veka slika je bila kardinalno drugačija: aktivno su pušile Evropa i SAD. Pušenje nije bilo samo individualna navika, već i deo masovne kulture. Cigaretu su palili i junaci filmova, i publika koja je dolazila na projekcije u bioskop. Šta više, države su početkom 20. veka same doprinele masovnom rasprostiranju pušenja. Duvan koji ubija osećaj gladi nije bilo uzalud uključen u skoro sva vojnička sledovanja, počev od Prvog svetskog rata. Situacija je počela da se menja krajem 80-ih godina prošlog veka. Od 1990. godine potrošnja cigareta u Evropi je pala skoro na 30%. U SAD, a zatim i u Evropi, započeo je pravi antiduvanski rat, rekao je predsednik fonda Zdravlja zemlja Vitalij Bogdančikov.

"Kada je, na primer, u Belgiji usvajan zakon protiv pušenja, svima koji su želeli predloženo je da prođu besplatni rehabilitacioni program. I pokazatelji u zemlji su se osetno smanjili. U San-Francusku čitav grad ujutru trči džoging i na čoveka koji puši ljudi obraćaju pažnju i okreću se. Tačnije u razvijenim zemljama zdravstvo se popelo na sasvim novi kvalitativni nivo. To nije prosto propaganda, već svest. U zemljama u razvoju koje ne mogu sebi da dozvole propagandu zdravog načina života u dužnom obimu, grafikon potrošnje nezadrživo raste."

Upravo zemlje u razvoju, ističu eksperti, danas su lokomotive duvanske industrije. Zahvaljujući njima američke kompanije, aktualni globalni lideri, relativno lako podnose ne samo probleme na unutašnjem tržištu, već i posledice ekonomske krize. Ipak uz svu privlačnost, tržište Istočne Azije ima prirodna ograničenja. Kina sve aktivnije od svetskog potrošača teži da postane i glavni proizvođač. Danas Čajna Tabako Korporejšn kontroliše više od trećine globalnog tržišta. Čak ako unutar zemlje lobi protiv duvana prevlada, proizvođači teško da će se tek tako pomiriti sa gubicima. Porast kineskog duvanskog izvoza u susednu Indoneziju, Vijetnam, Tajland i druge zemlje regiona neprestano se uvećava.

Opšta prognoza eksperata za duvansku industriju danas deluje optimističnije nego za same pušače. Proizvodnja duvana već u skorije vreme će premašiti pokazatelj od 80 miliona kilograma godišnje. Pri tome broj smrti izazvanih pušenjem takođe će se uvećavati. SZO poziva sve zemlje sveta ne prosto da se pridruže okvirnoj konvenciji protiv duvana, već i da aktivno realizuju njene stavove.

Anastasija Bariševa, Polina Černic,