EU ili društvo uzajmne pomoći

Transformacija Evropske Unije u društvo uzajmane pomoći - već se odigrala, siguran je lider „zelenih“ u Bundestagu Jirgen Tritin, suprotno mišljenju većine vodećih evropskih političara, koji ne žele da priznaju ono što je očigledno.

U stvari, bogate zemlje u suštini moraju da preraspodele svoje prihode u korist manje uspešnih suseda. I samo zato se ujedinjena Evrope još uvek drži na okupu, rekao je poslanik.Temu će nastaviti kolumnista Sergej Guk.

Koreni problema sadašnje krize potiču pre svega iz neravnomerne raspodele javnih dobara, rekao je poslanik u intervjuu za Wall Street Journal. Bogatima treba, po njegovom mišljenju, da se nametnu veći porezi zarad rešavanja problema dugova. Sredstva bi trebalo da teku u fond za postepenu otplatu neizmirenih obaveza. Opasno je odlaganje predloženo od strane političara, uključujući i Angelu Merkel: „Ova vlada, sa višemesečnim odlaganjem čini ono što je potrebno – ono što je ranije sa indignacijom odbijala", rekao je poslanik. Ne čini liJirgen Tritin, neko preuveličavanje?

Mišljenje ekonomiste, profesora Hans-Hening Šredera:

"To je deo domaće političke debate u Nemačkoj. Zajednica uzajamne pomoći - pojam takođe koriste od strane protivnika i očuvanju evra. EU, kažu, ne radi, dok bogate zemlje poput Nemačke pružaju podršku siromašnima, kao što su Grčka, preuzimajući njihove dugove. Ovi argumenti izazivaju strahove. Tritin je apsolutno u pravu: to je oduvek bilo tako. EU je i do uvođenja evra oduvek bila struktura u kojoj je bilo nivelacije socijalne situacije. Evropska unija izdvaja novac za manje razvijene regione južne Italije i zarad brzog rasta u drugimmanje uspešnim regionima. I u Rusiji uradi isto.

A naš problem nije ograničen samo na Nemačku. Šta imam u vidu: Vladimir Putina je u Državnom veću rekao da preovladava nejednakost u Rusiji – i da je to sramota. Ali to je globalni model. Akcionare i spekulante ne zanima danas njihova odgovornost, već veličina profita."

O odsustvu antikriznih mera u državama EU, govori se i u nedavno objavljenom godišnjem izveštaju MMF-a. Eksperti MMF-a insistiraju na brzom uspostavljanju bankarskog saveza, kao i projektu izdavanja jedinstvenih Evro obveznica. To znači: staviti sve dugove u zajednički lonac i uspostaviti zajedničku odgovornost za finansijske rizike. Lako je zamisliti koliko je ta ideja naročito nepopularna u Nemačkoj.Tipičan komentar sa Interneta je koncizan, i odražava opšte raspoloženje: „Nemci dajte novac, i to brzo. A možda je vreme da se promeni ploča? "