Veliki glumac i provokator

Umetnik treba da se odnosi prema sebi sa ironijom, inače rizikuje da se pretvori u ćurana. Takvu šaljivu formulu je izveo i pridržava je se istankuti ruski režiser Petar Fomenko. 13. jula on je proslavio 80. rođendan.

Između ostalog sam Petar Fomenko nikada ne proslavlja jubileje. Koliko ih je već bilo u njegovom životu! Dešavali su se i drugi povodi za proslave: fantastične premijere, na koje je težila da dospe čitava pozorišna Moskva. Visoke nagrade – državne i profesionalne. Ali ništa ne može da natera Petra Fomenka na stane pred kamere, da daje intervjue i da se kupa i ličnoj slavi.

Slava njegova je zaslužena. On je ka njoj išao vrlo dugo, prevladavajući nerazumevanje, kada su ga stariji drugovi optuživali da skrnavi rusku klasiku i kada su se njegove predstave zatvarale. Sopstveno pozorište pod nazivom Radionica Petra Fomenka pojavilo se teko pre 20 godina. Sovjetski Savez se raspao, režiser je imao već 60 godina. Gde je našao snage? Verovatno su podršku davali učenici, odlični, pametni, talentovani, oni su uvek okruživali Fomenka. Sa njima je on i napravio pozorište o kojem je počelo da se priča sa divljenjem i radošću.

Fomenko je postavljao na scenu klasiku. Ali kao da su drame Šekspira, Čehova, Tolstoja, Puškina bile napisane tek juče na savremenom materijalu. Pri tome u svim njegovim predstavama je neobična jednostavnost i prirodnost koja je dostupna samo vrlo velikim umetnicima u zrelom dobu – primećuje u intervjuu za Glas Rusije učenik Petra Fomenka, glumac i režiser Sergej Puskepalis, koji je stekao međunarodno priznanje učešćem u filmu Kako se završilo leto.

Njegovo novatorstvo je upravo u tome što on čisti sa drama nekakvu bronzu – govori Sergej o svom učitelju – čini dela maksimalno bliskim autoru, njegovoj ličnosti, njegovog autorskoj paradoksalnosti. On čini dela zabavnim, po meni to i jeste novina.

Ako se govori o Fomenku kao o ličnosti, to je najsloženije! Kolege ga zovu velikim glumcem i provokatorom, nepredvidivim i neponovljivim, porede ga sa vulkanom... Po rečima istog tog Sergeja Puskepalisa, Fomenka je nemoguće analizirati, on se može samo osećati.

Svi smo navikli na to da neuspeh može da bude i koristan, a prema uspehu se treba odnositi skeptički, kažu učenici Petra Fomenka: reditelji Ženovač i Karbauskis, glumci Agurejeva i sestre Kutepove... Oni su sada među liderima ruske pozorište umetnosti. Učenike majstora nazivaju smešno i dirljivo – „fomenci“, izgovarajući prezime učitelja u množini. A u suštini to je sasvim ispravno.