Nekad i sad

 Dok će neki danas da govore o godišnjici ustanka „naroda BiH i Hrvatske“ (prećutkujući nezgodnu činjenicu da su te teritorije tada bile ustaška NDH), druga godišnjica protiče gotovo stidljivo i neprimećeno.

Ovoga dana 1189. godine se Stefan Nemanja sastao sa imperatorom Svetog Rimskog Carstva, nemačkim carom Fridrihom Barbarosom (riđobradim). Barbarosa je vodio veliku krstašku vojsku u pohod na Svetu Zemlju, pošto je arapski sultan Saladin dve godine ranije zauzeo Jerusalim. Nikada nije stigao – utopio se na plivanju negde u današnjoj Anadoliji – ali je pri susretu sa Nemanjom dogovorio miran prolaz svoje vojske kroz srpske zemlje. Izvori kažu da je ponudio Nemanji i vojni savez protiv Vizantije, što je ovaj odbio.

Portal „Južne vesti“ navodi i sledeće:

Prema istorijskim izvorima, prilikom ovog susreta Stefan Nemanja i srbska delegacija jeli su koristeći viljuške, dok su Barbarosa i njegove vojskovođe jeli rukama. Navodno zbog toga i sam spomenik [podignut 1989] predstavlja viljušku.*

Dakle, već davne 1189. su Srbi na ravnoj nozi pregovarali sa stranim carevima i vojskovođama, dok danas puze pred poklisarima sa Zapada i idu na poklonjenja trećerazrednim birokratama koji i ne znaju s kim se sastaju. Nekada je sa Srbima pregovarano hoće li i kako strana vojska da pređe njihovu zemlju; sada se ta dozvola daje bez ičega zauzvrat. Onomad su Srbi odbili da ratuju sa Vizantijom (iako su se tek nedavno osamostalili od vizantijske prevlasti); danas bi njihovi vladari da ratuju sa Rusijom, koja Srbima pomaže, za račun NATO, koji Srbe okupira i zatire.

A dok su nekad srpske velmože bile pismenije i kulturnije za stolom od Nemaca, danas njihovi puzeći vlastodršci Srbima nabijaju na nos kako su nekulturni, primitivni i zaostali i moraju što pre da se ponašaju EUropski ako hoće da ih „svet“ (tj. nemačka EUropa i američka Imperija) prihvati kao ljude. Mada neće, čak ni ako postanemo sasvim poput njih.

Pametan čovek se uči na tuđim greškama. Glup na sopstvenim. A idiot ne uči nikako. Pa vi sad gledajte gde smo tu mi.

* Usput, ne znam kako je ispisan taj spomenik, ali uporedite taj koncept sa kičerajem strane fondacije posvećenim caru Konstantinu, pa ćete videti koliko se samo za ove 23 godine promenilo…