PRVA TRANŠA MOGUĆA KRAJEM SEPTEMBRA

"Sporazum o ekonomskom programu je postignut na nivou osoblja, što znači da još treba da ga odobre Uprava MMF-a i Izvršni odbor. To će uslijediti tek nakon što vlasti provedu nekoliko mjera, uključujući i usvajanje rebalansa budžeta od entitetskih parlamenata, u skladu sa dogovorom koji je postignut sa Misijom MMF-a", rekao je Hristu.

On je pojasnio da bi, ukoliko prethodne mjere budu provedene u prvoj sedmici septembra, Izvršni odbor MMF-a mogao uzeti u razmatranje zahtjev tek u trećoj sedmici septembra.

"U slučaju da Odbor odobri ovaj zahtjev, sredstva iz prve tranše, oko 120 miliona maraka, bi mogla tada biti i doznačena", precizirao je Hristu za "Glas Srpske".

Govoreći o stanju u ekonomiji BiH, Hristu je rekao da su svu izgledi da BiH ove godine neće bilježiti ekonomski rast, a u 2013. godini će imati tek nisku stopu rasta, s obzirom na pogoršanja u spoljnom okruženju i domaće slabosti.

"Održavanje makroekonomske stabilnosti, koja podrazumijeva nisku stopu inflacije, stabilan kurs, fiskalnu održivost i stabilnost finansijskog sektora je i dalje važan cilj, ali nije dovoljan da pokrene rast ekonomije", istakao je Hristu.

Ocijenivši da je ekonomski oporavak nemoguć bez snažnog privatnog sektora i da bi i poboljšanja u spoljnom okruženju pomogla BiH, Hristu je rekao da, ipak, postoje stvari na kojima domaće vlasti mogu raditi.

"Već smo pomenuli koliki značaj unapređenje poslovnog i investicionog okruženja ima za snažniji privatni sektor. Pored toga, usmjeravanje sredstava u ključnim sektorima ekonomije u produktivnije svrhe kroz privatizaciju i koncesije bi ohrabrilo privatne investicije i podržalo dugoročan rast", rekao je Hristu.

On je naglasio da bi na taj način BiH mogla privući potrebne strane direktne investicije, čak iako investiciona klima u Evropi ostane nepovoljna.