KNDR – Južna Koreja: pozivi na ujedinjenje imaju isto značenje kao ultimatum

Korejci u Seulu se bukvalno tope od vrućine i spasenje nalaze pored fontana i u akvaparkovima. A u Pjongjangu lider Kim Džong Un sa širokim osmehom na licu posećuje luna-park u pratnji inostranih diplomata.

Među pratiocima je bio britanski diplomata Barnabi Džons. On je izjavio da ovakve manifestacije omogućavaju direktne kontakte s najvišim rukovodstvom KNDR. Protokolarne manifestacije predstavljaju svetsku novost pošto se uklapaju u novi stil ponašanja novog severnokorejskog lidera. Drugi istaknuti znak promena predstavlja pojava Kim Džong Una u javnosti u pratnji očaravajuće supruge Ri Sol Džu. Ni njegov otac – Kim Džong Il, ni deda Kim Il Sung jednostavno nisu mogli da dozvole sebi nešto slično. Kao uostalom, ni to da dozvole prikazivanje apolitičnih južnokorejskih sportista na severnokorejskoj televiziji. Ovog puta, ako je verovati današnjoj vesti južnokorejskog lica „Dejli En-Kej“, televizija KNDR prvi put u celoj zemlji prikazuje uspešne nastupe olimpijaca Južne Koreje na Igrama u Londonu. Bez presedana je i druga stvar: na televizijskom programu Olimpijadi se ne posvećuje 15 minuta kao za vreme Igara u Pekingu, već pet sati. Podjednako neočekivani su i prenosi estradnih koncerata kojima je Kim Džong Un prisustvovao sa suprugom. U severnokorejskim salama prvi put su se začule zapadne pesme, a na ekranu su se pojavili junaci crtanih filmova američke kompanije „Dizni“.

Šta je to – znak promena u zemlji ili dobro retuširana otvorenost? Mišljenje analitičara Instituta za Daleki istok Konstantina Asmolova:

- Zasad ne treba govoriti o otvorenijoj politici. Zasad se može govoriti o tome da lični stil Kim Džong Una, prirodno, sadrži veću otvorenost. Zato što je Kim Džong Il bio veoma introvertan i zatvoren čovek. Njegov sin u ovom smislu više liči na dedu, koji je bio vrlo otvoren čovek, prilično harizmatičan i prilično je putovao po zemlji i komunicirao s ljudima. Zato ćemo zasad odvojiti lične osobine od političkog kursa. Ipak, stvari koje vidimo nisu dovoljne da bi se doneli neki senzacionalni, dalekosežni zaključci.

Mišljenje ruskog stručnjaka potvrđuje novi teoretski rad Kim Džong Una. On se danas prenosi zvaničnim kanalima državne informacione agencije. U njemu severnokorejski lider ponovno spajanje Severa i Juga Korejskog poluostrva naziva pitanjem koje se ne sme odlagati. Međutim, inicijativa je navedena u članku čiji je glavni temelj da se u praksi ostvare patriotske ideje Kim Čong Ila. U ovoj situaciji poziv za ujedinjenje nije ništa drugo do ritualna izjava. Ne samo to, po nečemu čak liči na ultimatum upućen Seulu – za ujedinjenje bez obzira na ideološka gledišta Juga.

Ipak, Kim Džong Un je izabrao metodiku južnjaka. Oni nude svoje osnove za ujedinjenje – ekonomske reforme po ugledu na Zapad i otvorenost Severa prema spoljašnjem svetu. Za Pjongjang je to jednako ultimatumu. I po rečima visokog činovnika – „vrhunac smešnog neznanja“. „Očekivati od KNDR promene u politici, sprovođenje reformi i otvorenosti znači gajiti glupe nade, jednake željama da se izlazak sunca vidi na zapadu. U celoj našoj politici ne može biti čak ni neznatnih promena,“ – rekao je on. Danas je teško govoriti o ujedinjenju dve Koreje, smatra stručnjak Instituta za političku i vojnu analizu Aleksandar Hramčihin.

- Sva propaganda u obe zemlje se vodi tako da je glavni vojni protivnik druga Koreja. I zato je ujedinjenje teško čak i čisto psihološki. Za ujedinjenje postoji ogroman broj prepreka. Tim pre što Južna Koreja višestruko prevazilazi Severnu Koreju po nivou života. Omladina na Jugu ne želi da se ujedini, jer ne shvata zašto treba da hrani Severnu Koreju koja joj je neprijatelj, kako kaže propaganda.

Postoje i velike geopolitičke poteškoće. Ako bi, recimo, ujedinjenje bilo ostvareno sutra, američke vojne baze bi se našle na teritoriji zemlje koja se graniči direktno s Rusijom i Kinom. To nije potrebno ni Moskvi, ni Pekingu. Osim toga, u ovom slučaju Kina će u KNDR biti lišena jedne od malobrojnih sfera svog uticaja u Aziji, a SAD će bez „severnokorejske pretnje“ teže moći da opravda porast svog vojnog prisustva u regionu. Zato, ma kako paradoksalno to bilo, sadašnji status quo na Korejskom poluostrvu zapravo odgovara svim glavnim igračima, uključujući Pjongjang i Seul.

Konstantin Garibov,