Nemačka ozakonila „mirnu i laku smrt“

Vrhovni sud Nemačke je legalizovao eutanaziju. To znači da sada ozbiljno bolestan čovek, čiji se život veštački održava, i koji da svoju saglasnost, može biti isključen sa odgovarajuće medicinske opreme u skladu sa zakonom. „Mirna i laka smrt“, kako je u Oksfordskom Rečniku definisana eutanazija, u većini evropskih zemalja se smatra zločinom. To često dovodi do porasta „mračnog“ turizma, kada, kako bi prekinuli sebi patnje, oboleli od raka ili paralizovani pacijenti mole svoje rođake da ih prevezu u Švajcarsku, Holandiju, Luksemburg i Belgiju, gde je eutanazija je legalna.

Odluci Vrhovnog suda Nemačke prethodilo je suđenje advokatu, Volfgangu Pucu, koji je savetovao klijentkinju da svoju majku „skine“ sa medicinskih aparata. 77-godišnja Erika Kulmer bila je osam godina u komi posle izliva krvi u mozak. Trebalo bi naglasiti da je ona više puta govorila da ne želi da živi, ako bi morala biti priključena na medicinsku opremu. Dva dana posle isključenja sa aparata, ona je umrla, njena ćerka i pravnik su uhapšeni zbog ubistva i saučesništva u ubistvu. Međutim, po novom zakonu, oboje bi bili oslobođeni.

Sada ozbiljno bolesni Nemci neće morati da traže „laku smrt“ u inostranstvu. Kako bi umrli u skladu sa zakonom, ozbiljno bolesni ljudi molili su rodbinu da ih prevezu u zemlje gde je eutanazija legalizovana, rekao je za „Glas Rusije“ šef Centra za nemačke studije Instituta za Evropu Vladislav Belov:

- U mnogim zemljama, niko nema pravo dobrovoljno da odustane od života, tim pre, niko ne sme pomoći prijatelju ili članu porodice da posebnim lekovima prekrati patnju. Govorimo o ljudima koji pate i žele da umru. Dakle, postoji specifična vrsta turizma, mada teško da tu pojavu možemo nazvati turizmom,kada ljudi odu u druge zemlje, uključujući Švajcarsku, gde je eutanazija dozvoljena u određenim slučajevima.

Oni koji ne mogu da priušte transport u neku drugu zemlju, namerno delaju po dramatičnijem scenariju. U zemljama gde je eutanazija zabranjena, česti su sudski slučajevi nad rođacima, koji su sa aparata za održavanje života isključili svoje najmilije po njihovim izričitim zahtevima.

U Rusiji, eutanazija je zabranjena. Kategorični protivnik je Ruska pravoslavna crkva. Međutim, deo Rusa je za „laku smrt“, a ozbiljno bolesni pacijenti često mole svoje lekare da im pomognu i prekrate im muke, rekao je za „Glas Rusije“ lekar hitne pomoći Mihail Kanevski.

Radeći u hitnoj pomoći, često posećujem domove gde su ljudi veoma bolesni. Bilo da je to moždani udar ili rak..... Imao sam takve slučajeve, kada su me molili da im dam fatalnu injekciju. Tada se potrudim da uz šalu promenim temu ili obećam da ću to uraditi, ali im zapravo dam običnu injekciju, a trudim se da ih na svaki način oraspoložim, iako vidim da je stanje pacijenta beznadežno.

U Cirihu, gradu koji je najpopularniji među „turistima eutanazije“ svake godine ostavi svoj život oko 200 ljudi. Ponekad, ovde čak dolaze i ljudi koji nisu ozbiljno ili smrtno bolesni. Ovo stavlja sveopštu legalizaciju eutanazije pod sumnju, jer se zasniva na pitanju koje muči čovečanstvo već duže vreme: ko ima pravo da odluči da li je čoveku biti ili ne.