Veliki praznik malobrojnih naroda

Zlatni izvori je naziv folklornog praznika, koji se održava na dalekoistočnom poluostrvu Kamčatka, u glavnom gradu tog regiona Petropavlovsku-Kamčatskom. Na tom prazniku je sve neobično: grljeno pevanje, drevne rodovske melodije, etnička diskoteka…

Zlatni izvori je festival stvaralaštva autohtonog malobrojnog stanovništva Severa, Sibira i Dalekog Istoka. Ove se godine on održava 10. put.

Korjaci, Čukči, Eveni, Aleuti, Itelmeni… Prema podacima etnografa, ti su narodi naseljavali teritoriju Kamčatke mnogo pre naše ere. Danas ih ima samo 4 odsto ukupnog broja stanovnika tog poluostrva. Inače, na Dalekom Istoku, u Sibiru i na Severu Rusije broj autohtonih stanovnika iznosi 250 hiljada. To je 40 različitih naroda. Kultura, folklor, praznici kod njih su različiti. Festival Zlatni izvori ujedinjuje te tradicije u zajedničkom programu. I sam festival takođe ima tradicije. Prvi put smo ga zajedno održali sredinom 1980-h godina, - ispričala je u intervjuu Glasu Rusije rukovodilac Kamčatskog centra narodnog stvaralaštva Galina Rasohina.

- Kada su svi kolektivi došli prvi put, to je bilo grandiozno! – seća se Rasohina. Bila je organizovana povorka u nacionalnim nošnjama. Svuda se čulo izvođenje na dairama. Mnogi umetnici nisu znali da govore ruski.

Prvi festivali su u sovjetsko doba okupljali oko 500 umetnika. Oni su bili održavani sa poletom. Posle raspada Sovetskog Saveza nastao je period kad su Zlatni izvori morali da preživljavaju u režimu stroge štednje sredstava, ali je praznik istrajao. U poslednje vreme on ponovo uzima maha. Ove godine je u Petropavlovsk-Kamčatski došlo 226 predstavnika malobrojnih naroda, koji žive na obalama dalekoistočne reke Amur, na pacifičkom ostrvu Sahalin, na poluostrvu Čukotka, najistočnijem delu Rusije, svakako, iz različitih regiona Kamčatke. Mnogi su doneli jedinstvene rodovske melodije. O tome, šta to znači, priča rukovodilac jednog od kamčatskih ansambala Ljilja Banakanova.

- Rodovska melodija je poseban jedinstveni sloj narodne kulture, - kaže Ljilja Banakanova.

Takve melodije se prenose s kolena na koleno, od pradeda potomcima. To su melodije, povezane s ljudskim osećanjima: čovek jaše jelena ili plovi čamcem – te peva. U svakom selu ima svojih poznatih izvođača.

U subotu je bio vrhunac praznika - koncert na otvorenom prostoru na centralnom trgu grada.

Glavno je, prema rečima organizatora Zlatnih izvora, da među gledaocima i među umetnicima ima mnogo dece, mladih. Dakle, ima kome da se uruči štafeta folklora.