Istorija civilizacije u gemama i kamejama

Viđenje drevne civilizacije u posebnom rakursu – takvu mogućnost pruža izložba „Svet u minijaturi“. Održava je moskovski Muzej likovnih umetnosti „Puškin“ (21. avgust – 7. oktobar), koji prvi put posetiocima predstavlja svoju kolekciju rezbarija na kamenu – gliptike.

Rezbarenje na dragom ili poludragom kamenju je jedna od najstarijih umetnosti. Pojavila se još u kulturama pre pismenosti u IV milenijumu pre naše ere. Geme, kako se u celini nazivaju ovi praktično večni proizvodi, dele se na dve vrste: to su intalije na kojima se uz pomoć rezbarenja stvara udubljeni prikaz, i kameje – s ispupčenim reljefom. Postoje još dva cilindrična pečata koja su milenijumima korišćena kao lični potpis. Ipočetkom HH veka figurice amura ili antički profili još uvek su otiskivani na vosku ili pečatnom vosku.

Osim toga, geme se smatraju skoro prvim objektom kolekcionarstva. Među poštovaocima rezbarija na kamenu su bili Aleksandar Makedonski i ruska carica Katarina Velika, Napoleon i Koko Šanel. „Još u stara vremena bogati i ugledni ljudi su trošili velika sredstva za kolekcije gema, - kaže koordinator izložbe Svetlana Finogenova. Jedan od takvih kolekcionera je bio poslednji vladar grčkog Istoka Mitridat Evpator, koji se odlikovao obrazovanošću i ljubavlju prema umetnostima. Njegova kolekcija, pronađena u crnomorskom gradu Kerču sad je već kod nas u muzeju,“ – kaže koordinator:

- Car je imao bogatu kolekciju u koju nije ulazila samo rezbarija na kamenu, već su tu bile i druge dragocenosti. Svojevremeno smo čitavih mesec dana po spisku preuzimali njegovu kolekciju! A treba reći da su sami Grci imali samo po jedan takav kamen.

Kasnije, kad je grčku civilizaciju zamenila rimska, proizvodnja gema je postala serijska. Zbog toga su rezbarije postale grublje, a kamenje jeftinije. Međutim, na izložbi su predstavljeni upravo skupoceni, drevni primerci, za izradu svakog od njih su potrošene godine. Sam drevni eksponat se datira periodom Akadskog carstva: to je pečat u obliku cilindra od lazurita, na kojem je prikazana scena poklonjenja boginji ljubavi i istovremeno nesloge Ištar. Zadivljujuća je veština drevnog majstora, koji je na majušnoj površini izrezivao najsitnije detalje ukrasa božanstva: odeću s volanima, ukrase za glavu u obliku roga – tijare, vojna odličja – topuz i trozubac.

Uzgred rečeno, upravo zahvaljujući gemama do naših dana su došli mnogi sižei istorije i epova. Na jednom od izložbenih eksponata je prikaz vladara iz dinastije Ahemenida, koji vodi pobeđenog neprijatelja. Drugi predstavlja epizode epa o Gilgamešu – to je jedno od najstarijih sačuvanih književnih dela, stvorenog u XXII veku pre naše ere u Drevnom Sumeru. Sva lepota ovih minijatura golim okom se praktično ne može videti. Zato je specijalno za izložbu konstruisana staklena piramida u kojoj se projektuju trodimenzionalni prikazi sižea, zabeleženih na gemama, kaže zamenik direktora muzeja Andrej Tolstoj.

To je posebna tehnologija snimanja i stvaranja trodimenzionalnih prikaza – ističe stručnjak. – Za muzej je to takođe prilično zapažen korak napred. Tako da je ekspozicija nova – i po sadržaju i po prezentaciji.

Svojom izložbom Muzej likovnih umetnosti je zadao posla i naučnicima-prirodnjacima. Pojedini predmeti kolekcije dati su na istraživanje moskovskom minerološkom Muzeju. Komentariše radnik muzeja Viktorija Černjenko:

Ima vrlo malo informacija o tome kakvo se kamenje koristilo u stara vremena. Na primer, starinski nazivi minerala od kojih su majstori antike pravili svoja dela, ne mogu se uvek poistovećivati sa savremenim materijalom.

Tako sa istraživanja minerologa obećavaju mnogo otkrića za istoričare i poznavaoce umetnosti.

Jelena Andrusenko,